Откако ме роди моја мајка
Нијесам се никад наиграла,
Него кад сам брата оженила
И тадар сам сукњу изгубила!
Да је моја, не бих ни жалила, 5
Него ми је сусједина била!
Сусједа ме и псује и кара:
„Дај ми сукњу, у јаду кукала!”
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 195.
