Извор вода извирала
Испод глога зеленога,
Из камена студенога;
Свако труње износила,
А најпотла шарен сандук!
У сандуку лепа Мара,
Лепа Мара проговара:
"Мили Боже и Маријо,
Ко би мене отворио?
Ја би' њему љуба била,
Љуба била, нељубљена!"
Отуд иду три лугара,
Носе кључе свакојаке,
Отворише лепу Мару,
Отворише, не могоше,
Уздан'уше па одоше.
Извор вода извирала,
Испод глога зеленога,
Из камена студенога;
Свако труње износила,
А најпотла шарен сандук.
У сандуку лепа Мара,
Лепа Мара проговара:
"Мили Боже и Маријо,
Ко би мене избавио?
Ја би, њему љуба била,
Љуба била, нељубљена!"
Отуд иди три чобана,
Носе кључе од ормара,
Отвораше лепу Мару,
Отвораше, не могоше,
Узда'нуше, па одоше.
Извор вода извирала,
Испод глога зеленога,
Из камена студенога;
Свако труње изметала,
А најпотла шарен сандук:
У сандуку лепа Мара,
лепа мара проговара:
"Мили Боже и Маријо,
Ко би мене избавио?
Ја би' њему љуба била,
Љуба била, нељубљена!"
Отуд иду три Цигана,
Носе кључе од ормана,
Отворише лепу Мару,
Отворише, избавише,
Лепу Мару обљубише!
лепа Мара Проговара:
"Мили Боже и Маријо,
Ко је мене обљубио!
Ни Влашићи, ни Шокчићи,
Него црни Циганчићи!