Не тужи се, душо,
Што пјесмица смјела
Полупца се твога
Гдје-кад зажељела.
Кад љубављу плану
Мој дух силним махом.
Анђео га је својим
Задахнуо дахом;
А да чиста буде
И пут подједнако,
Небеским је пламом
Усне ми дотак'о;
Те и рајско лице
Кад бих пољубио,
Не бих ни на њему
Љаге оставио.
Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 26, Београд, 1892, Српска краљевска академија.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 120 година.
