Избирачица/6

Извор: Викизворник

◄   ПЕТА ПОЈАВА ШЕСТА ПОЈАВА СЕДМА ПОЈАВА   ►


ШЕСТА ПОЈАВА


САВЕТА и пређашњи


САВЕТА (С врата): Ево ме, драга Малчика!

МАЛЧИКА: Зачудо, господин Бранко као да знаде чине и манђије, јер тек што те је споменуо, а ти си се већ овде створила!

БРАНКО: Ваша би претпоставка врло ласкава била по мене, само кад би била и истинита.

САВЕТА: А пошто није истинита, није ни ласкава.

БРАНКО (за себе): Како ме одбија!

САВЕТА (за себе): Зашто ме изазива?

МАЛЧИКА: Дакле, Савета, изволи певати!

СВИ: Да, да, госпођица Савета.

САВЕТА (седне за гласовир): Шта да певам? Ја не знам друго до само српских песама.

БРАНКО: То нам је најмилије, на пример, Станковићеву композицију „Што се боре мисли моје"!

СВИ: Да, да, ,,Што се боре".

САВЕТА: Као што заповедате... (Одсвира једну строфу.) Ето, ја сам готова.

БРАНКО: Још не, госпођице! Ја би' вас молио да још једну отпевате! Је ли тако, господо?

СВИ: Тако је, тако је!

САВЕТА (за себе): Мучи ме! (На глас) Певаћу, дакле, још једну. (Почне певати, Бранко упадне и прати је; по свршетку сви тапшу.)

МАЛЧИКА: Врло лепо! Зачудо, како се твој глас слаже са гласом господина Бранка!

САВЕТА (за севе): Она је љубоморна! (На глас.) Не увиђам, драга Малчика.

ШТАНЦИКА: Напротив, госпођица Малчика има право! Није ли тако, господине Тошице?

ТОШИЦА: Ви то можете најбоље пресудити!

ШТАНЦИКА: А зашто то?

ТОШИЦА: Јер имате велике... велике музикалне ноге! (За себе.) Сад сам му вратио!

СВИ (смеју се): Ха, ха, ха!

МАЛЧИКА: Није баш најбоље испало, господине Тошице! Али што му драго, шта само сада да почнемо?

КЛТА: Ја ћу да предложим!

СВИ: Чујмо, чујмо!

КАТА: Да се играмо залога.

СВИ: Прима се, прима се!

МАЛЧИКА: Дакле залога! Брзо 'ватајте места. (Сви поседају по вољи.) Ја се срдим на тебе. (Баци се на Бранка.)

БРАНКО: Зашто?

МАЛЧИКА: Зато што си сео поред Савете.

БРАНКО: Тако ми се допада. (Баци се на Савету.) Ја се срдим на тебе.

САВЕТА: Зашто?

БРАНКО: Зато што не мариш за мене!

МАЛЧИКА: То се зове искрен бити!

САВЕТА: Молим, то је само у игри!

ШТАНЦИКА: Опростите, госпођице, нисте казали „тако ми се допада". Ви дајете залогу!

СВИ: Да, да, залогу! (Савета да залогу.)

САВЕТА (баци се на Милицу): Ја се срдим на тебе.

МИЛИЦА: Зашто?

САВЕТА: Зато што још ниси ни речи проговорила.

МИЛИЦА: Тако ми се допада. (Баци се на Штанцику.) Ја се срдим на тебе.

ШТАНЦИКА: Зашто?

МИЛИЦА: Што си несталан.

ШТАНЦИКА: Тако ми се допада. (Баци се на Малчику.) Ја се срдим на тебе.

МАЛЧИКА: Зашто?

ШТАНЦИКА: Зарад твојих погледа.

МАЛЧИКА (погледа на Бранка): Тако ми се допада. (Баци се на Тошицу.) Ја се срдим на теве.

ТОШИЦА: То ми је врло жао!

СВИ (смеју се): Залогу, залогу!

ТОШИЦА: Али, молим.

МАЛЧИКА: Нисте питали ,,зашто"; дајете залогу.

ТОШИЦА: Ваша је реч за мене заповест! (Даје залогу) Ево залоге! Али сада ја се срдим на госпођицу Малчику. (Баци се уместо на Малчику на Кату.)

КАТА: На мене, господине Тошица?

ТОШИЦА: Опростите; нисам се хтео на вас бацити, већ на госпођицу Малчику (Смеју се.)

МАЛЧИКА: Праштамо вам, можете се бацити још једанпут!

ТОШИЦА: Ја сам благодаран! (Приђе Малчики.) Молим за мараму!

КАТА: Али, господине, ја овде седим!

ТОШИЦА: Тако!... А мени се учинило!... Али како ми се само могло учинити?!

МАЛЧИКА: Нисте сретни, господине Тошица; али како му драго, доста је игре! Да судимо сада! (Узме све залоге.) Дакле, молим, ви сте поротници. Будите строги, али праведни, и заборавите да су

оптужени Срби. Дакле, шта ћемо са овом залогом?

ШТАНЦИКА: Нека прави тестаменат!

СВИ: Прима се!

МАЛЧИКА: Савета, залога је твоја. Окрени се. (Савета учини) Коме остављаш ово? (Покаже пољубац)

САВЕТА: Мојој Малчики.

СОКОЛОВИЋ (у картању): Зелена дама!

МАЛЧИКА: Мени, дакле, пољубац!... (Покаже велики нос) А коме ово?

САВЕТА: Господину Штанцики.

ТИМИЋ (у картању): Тиквени горњак!

МАЛЧИКА: Није од најлепших легата. (Покаже две склопљене руке) А коме ово?

САВЕТА: Милици.

СОКОЛОВИЋ (у картању): Црвена дама!

МАЛЧИКА: Милици пријатељство. (Покаже ћушку.) А коме ово?

САВЕТА: Господину Тошици.

ТИМИЋ (у картању): Но ако то није луда карта!

МАЛЧИКА: Доста нежан дар. (Покаже срце.) А коме ово?

САВЕТА: Господину Бранку.

СОКОЛОВИЋ (у картању): Једва једаред права карта!

МАЛЧИКА: Лепо, Савета, господину Бранку твоје срце!

САВЕТА: Нека ме извини господин Бранко, јер ја не видим!

БРАНКО (за себе): Једнако ме одбија!

МАЛЧИКА: Доста је било! Шта сада да почнемо?