Избирачица/6
| ◄ ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА | СЕДМА ПОЈАВА ► |
ШЕСТА ПОЈАВА
САВЕТА и пређашњи
САВЕТА (С врата): Ево ме, драга Малчика!
МАЛЧИКА: Зачудо, господин Бранко као да знаде чине и манђије, јер тек што те је споменуо, а ти си се већ овде створила!
БРАНКО: Ваша би претпоставка врло ласкава била по мене, само кад би била и истинита.
САВЕТА: А пошто није истинита, није ни ласкава.
БРАНКО (за себе): Како ме одбија!
САВЕТА (за себе): Зашто ме изазива?
МАЛЧИКА: Дакле, Савета, изволи певати!
СВИ: Да, да, госпођица Савета.
САВЕТА (седне за гласовир): Шта да певам? Ја не знам друго до само српских песама.
БРАНКО: То нам је најмилије, на пример, Станковићеву композицију „Што се боре мисли моје"!
СВИ: Да, да, ,,Што се боре".
САВЕТА: Као што заповедате... (Одсвира једну строфу.) Ето, ја сам готова.
БРАНКО: Још не, госпођице! Ја би' вас молио да још једну отпевате! Је ли тако, господо?
СВИ: Тако је, тако је!
САВЕТА (за себе): Мучи ме! (На глас) Певаћу, дакле, још једну. (Почне певати, Бранко упадне и прати је; по свршетку сви тапшу.)
МАЛЧИКА: Врло лепо! Зачудо, како се твој глас слаже са гласом господина Бранка!
САВЕТА (за севе): Она је љубоморна! (На глас.) Не увиђам, драга Малчика.
ШТАНЦИКА: Напротив, госпођица Малчика има право! Није ли тако, господине Тошице?
ТОШИЦА: Ви то можете најбоље пресудити!
ШТАНЦИКА: А зашто то?
ТОШИЦА: Јер имате велике... велике музикалне ноге! (За себе.) Сад сам му вратио!
СВИ (смеју се): Ха, ха, ха!
МАЛЧИКА: Није баш најбоље испало, господине Тошице! Али што му драго, шта само сада да почнемо?
КЛТА: Ја ћу да предложим!
СВИ: Чујмо, чујмо!
КАТА: Да се играмо залога.
СВИ: Прима се, прима се!
МАЛЧИКА: Дакле залога! Брзо 'ватајте места. (Сви поседају по вољи.) Ја се срдим на тебе. (Баци се на Бранка.)
БРАНКО: Зашто?
МАЛЧИКА: Зато што си сео поред Савете.
БРАНКО: Тако ми се допада. (Баци се на Савету.) Ја се срдим на тебе.
САВЕТА: Зашто?
БРАНКО: Зато што не мариш за мене!
МАЛЧИКА: То се зове искрен бити!
САВЕТА: Молим, то је само у игри!
ШТАНЦИКА: Опростите, госпођице, нисте казали „тако ми се допада". Ви дајете залогу!
СВИ: Да, да, залогу! (Савета да залогу.)
САВЕТА (баци се на Милицу): Ја се срдим на тебе.
МИЛИЦА: Зашто?
САВЕТА: Зато што још ниси ни речи проговорила.
МИЛИЦА: Тако ми се допада. (Баци се на Штанцику.) Ја се срдим на тебе.
ШТАНЦИКА: Зашто?
МИЛИЦА: Што си несталан.
ШТАНЦИКА: Тако ми се допада. (Баци се на Малчику.) Ја се срдим на тебе.
МАЛЧИКА: Зашто?
ШТАНЦИКА: Зарад твојих погледа.
МАЛЧИКА (погледа на Бранка): Тако ми се допада. (Баци се на Тошицу.) Ја се срдим на теве.
ТОШИЦА: То ми је врло жао!
СВИ (смеју се): Залогу, залогу!
ТОШИЦА: Али, молим.
МАЛЧИКА: Нисте питали ,,зашто"; дајете залогу.
ТОШИЦА: Ваша је реч за мене заповест! (Даје залогу) Ево залоге! Али сада ја се срдим на госпођицу Малчику. (Баци се уместо на Малчику на Кату.)
КАТА: На мене, господине Тошица?
ТОШИЦА: Опростите; нисам се хтео на вас бацити, већ на госпођицу Малчику (Смеју се.)
МАЛЧИКА: Праштамо вам, можете се бацити још једанпут!
ТОШИЦА: Ја сам благодаран! (Приђе Малчики.) Молим за мараму!
КАТА: Али, господине, ја овде седим!
ТОШИЦА: Тако!... А мени се учинило!... Али како ми се само могло учинити?!
МАЛЧИКА: Нисте сретни, господине Тошица; али како му драго, доста је игре! Да судимо сада! (Узме све залоге.) Дакле, молим, ви сте поротници. Будите строги, али праведни, и заборавите да су
оптужени Срби. Дакле, шта ћемо са овом залогом?
ШТАНЦИКА: Нека прави тестаменат!
СВИ: Прима се!
МАЛЧИКА: Савета, залога је твоја. Окрени се. (Савета учини) Коме остављаш ово? (Покаже пољубац)
САВЕТА: Мојој Малчики.
СОКОЛОВИЋ (у картању): Зелена дама!
МАЛЧИКА: Мени, дакле, пољубац!... (Покаже велики нос) А коме ово?
САВЕТА: Господину Штанцики.
ТИМИЋ (у картању): Тиквени горњак!
МАЛЧИКА: Није од најлепших легата. (Покаже две склопљене руке) А коме ово?
САВЕТА: Милици.
СОКОЛОВИЋ (у картању): Црвена дама!
МАЛЧИКА: Милици пријатељство. (Покаже ћушку.) А коме ово?
САВЕТА: Господину Тошици.
ТИМИЋ (у картању): Но ако то није луда карта!
МАЛЧИКА: Доста нежан дар. (Покаже срце.) А коме ово?
САВЕТА: Господину Бранку.
СОКОЛОВИЋ (у картању): Једва једаред права карта!
МАЛЧИКА: Лепо, Савета, господину Бранку твоје срце!
САВЕТА: Нека ме извини господин Бранко, јер ја не видим!
БРАНКО (за себе): Једнако ме одбија!
МАЛЧИКА: Доста је било! Шта сада да почнемо?