Избирачица/10
| ◄ ДЕВЕТА ПОЈАВА | ПРВА ПОЈАВА | ДРУГА ПОЈАВА ► |
ДРУГИ ЧИН
Врт код Соколовића
ПРВА ПОЈАВА
САВЕТА, СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА
(Савета приправља доручак, Соколовић хода горе-доле по соби, Јеца седи и плете)
СОКОЛОВИЋ: Ја ти кажем, жено, да су те проклете вечерње забаве велики трошак!
ЈЕЦА: Биле оне трошак или не биле, то је сад свеједно! Што мора бити, мора!
СОКОЛОВИЋ: Али зашто да мора бити?
ЈЕЦА: Зашто? Зато што мора! Или ћемо ми зар да будемо гори од других?
СОКОЛОВИЋ: Од других! Увек се морамо по другима да равнамо! Када ћемо једаред по нашој вољи живити!
ЈЕЦА: Хоћеш ваљда да се отуђиш од целога света?
СОКОЛОВИЋ: А шта ја имам од тога целога света што ми долази на моје вечерње забаве? То, да ме још онога вечера, док је у мојој рођеној кући, исмијава!
ЈЕЦА: Исмијава?
СОКОЛОВИЋ: Дакако, исмијава. Јер ако потрошиш на такву забаву мање него што би могао, онда кажу: „Циција, срам га било, како се није стидио да нас на такву вечеру позове." Ако пак учиниш више него што би могао, онда кажу: „Луда, размеће се, потроши једнога вечера толико да после мора месец дана да гладује." Ето шта се човек хасни од вечерње забаве!
ЈЕЦА: Ти си заборавио да имаш кћер на удају!
СОКОЛОВИЋ: Нисам, жено; али ја би' волио да ми ко узме моју кћер зарад ње саме, а не зарад моје вечерње забаве. Зар ја нисам тебе први пут у кујни угледао?
ЈЕЦА: Онда су била друга времена.
СОКОЛОВИЋ: Реци боље: онда још није било вечерњих забава!
ЈЕЦА: Добро, добро, ја се нећу препирати! Ако ти је што неправо, а ти кажи Малчики!
СОКОЛОВИЋ: Та да, ти би одмах да се ја са Малчиком свађам, ал' тога неће бити. Малчика је моје дете!
ЈЕЦА: То јест, ваљда је нешто и моје!
СОКОЛОВИЋ: Утолико што си је родила, али зато она опет мене већма воли!
САВЕТА (за себе): Како је Малчика сретна!
СОКОЛОВИЋ: Иди, Савета, види је ли устала Малчика. Ако није, немој да је пробудиш, а ако јесте, а ти је зови да доручкује, то јест, ако је гладна, јер ако није, ми ћемо још причекати, ионако је тек десет и по сахата.
САВЕТА: Одмах ал' гле, ево је где долази и сама!