Идол
| Идол Писац: Војислав Илић |
Идол
Ноћ се тавна на земљицу спрема,
Славуј престô — тишина је нема...
И све док се у заносу крепи,
Ја сам будан, о анђеле лепи!
Тебе љубећ' — прометејским жаром
Лик твој стварам пред чудним олтаром,
Гдe природа моју гордост служи,
Тавну вечност да са тобом здружи!
И кo идол векова и људи,
Век разврата врлинама буди,
Нек' царује само зора мајска,
Мир свечани и милина рајска!
О, и небо што се дичи њоме,
Скромност трепти на чеоцу твоме,
Расипљући, у блаженом лету,
Сунца светлост по целоме свету!
Ту божанство мудрости и миља
Небо грлећ' — земљу благосиља,
И на врелу племените сласти
Знак подиже победничке власти!
Тобом живот васионом сјаје,
Дан те дану а ноћ ноћи даје;
И све живо, што о срећи снива,
Тобом, сунце, милине ужива!
Вечна буди! — И кô зора бајна,
Увек ведра и вечито сјајна!
Јер где љубав своју славу труби,
Век се с веком саставља и љуби
октобар, 1881 год.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 114.
|