Фалио се Карловића Иво:
„Ниј' остала млада ни дјевојка,
Коју нисам јунак обљубио,
Само нисам у Новоме Маре:
Вјера моја, и њу ћу љубити!“ 5
Липо Иву свјетовала мајка:
„О Иване, моје миловање!
Пушћај косе за годину дана,
Пушћај косе по плећи јуначки
Па ју плети ситно дјевојачки.“ 10
Липо га је научила мајка,
Пушћа косе за годину дана,
Пушћа косе по плећи јуначки,
Па ју плете ситно дјевојачки,
Па он иде к Марици на врата: 15
„Отвор' врата, другарице Маро,
Ја сам твоја другарица Јела.“
Скочи Мара и отвори врата,
Туд су били до по друга сата,
Па су ишли у гору зелену, 20
Па ће брати смиље и ковиље;
Набра Иво једну груду смиља,
Другу Мара набрала ковиља.
Насмија се смиље на ковиље,
Липи Иво на Мару дјевојку. 25
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 187-188.
