Иво ата по ливоди вода,
Грледала га са пенџера Ана,
Гледајући мајку дозивала:
„Види, мајко, што сам загледала,
Загледала и бегенисала. 5
Сјаји му се лице као сунце,
Два образа два ђула румена,
Обрвице с мора пијавице,
Очи плаве баш су управ за ме,
Ешмер боја, он је дика моја. 10
Њега оћу, другог, мајко, не ћу.“