У Ивана у Чарнојевића,
Зелена му гора око двора,
И у двору зелена ливада,
На ливади врани коњи пасу,
Чувала ји Иванова љуба, 5
Са очима вране коње чува,
А рукама ситни везак везе,
Десном ногом мушко чедо љуља.
Беседи јој Иванова мајка:
„Ој, Бога ти Иванова љубо, 10
Каква ти је голема невоља,
Са очима вране коње чуваш,
А рукама ситан везак везеш,
Десном ногом мушко чедо љуљаш”?
Вели њојзи Иванова љуба: 15
„Ој, Бога ти Иванова мајко,
Са очима вране коње чувам
Да ја моје девере иженим;
А рукама ситан везак везем
Да ја моје заове удајем; 20
Десном ногом мушко чедо љуљам,
Јер се млада ја старости надам”.
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 108-109.
