У Мостару у очи божића
Заметнули троје саланџаке,
Љуљало се мало и велико,
Љуљала се Ристовица млада.
Љуљало је дијете Јоване. 5
Јошт да вели бего Ристан бего:
„Лак' полако, дијете Јоване!
„Лак' полако, не ломи бадема,
„Моја љуба ништа и не једе
„Но погаче и сува бадема; 10
„И не дере ништа до кадифе.“
Љубовца га нехће послушати,
Но Јовану с цуљке одговара:
„Љуљај боље, дијете Јоване!“
Кад то чуо бего Риста бего, 15
Он извади ноже оковане,
Те је своју љубу ударио,
На двијеје поле пресјекао.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 211-212.
