Зимско јутро (Војислав Илић)

Зимско јутро Писац: Војислав Илић

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,
А танак и бео снег покрио поља и равни
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези
И круже видокруг тавни.


У селу влада мир. Још нико устао није,
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом,
Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом
Тај мир у часу милом.


Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује
И тежак, промук'о глас. То ловац пролази селом,
И брзе мамећи псе, погурен у поље жури,
Покривен копреном белом.


Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе —
А свежи јутарњи дах пролêће долине мирне,
И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом

У голе гранчице дирне.