Зидање Дечана
Вино пије србски цар Стефане
у Призрену, своме Цариграду,
а са сином својим цар Шћепаном;
вино пише, славно говорише:
све о царству и шину господству, 5
а како те боље царовати,
царовати и господовати,
но што вели силни цар Шћепане:
„А мој бабо, српски цар Стефане,
оди, бабо, да се дијелимо: 10
не можемо оба царовати,
царовати и господовати!
Раздвојимо на Призрену царство,
подвоимо царство и господство,
подвоимо седам тарапана, 15
подвоимо седам кула блага,
подвоимо земље и градове,
подвоимо лафе и тимаре”.
Но што вели србски цар Стефане:
„Зашто, сине, да се дијелимо? 20
Шта си у царству пожелио?
У честиту дому Немањића
доста царства, доста госпоства,
доста пива, доста једива!
Ако си се слакомио, сине, 25
ти да узмеш на Призрену царство,
на поклон ти царство и госпоство,
и на поклон земље и градове
и на поклон седам кула блага,
и на поклон седам тарапана,
и на поклон народ Србадија! 30
Од тога ти тражит ништа нећу,
но ти божи аманет ја дајем:
учвај народ ко и своју главу!
Ђе ћеш цркве обалене наћи,
свуј остави од царева блага 35
да се граду пребијеле цркве;
ђе ћеш наћи воду у планину
свуд остави од своега блага,
да се вода води из планине,
доводи се, сине, у шехере, 40
да је пије бони и невољни,
да те многи народ благосиља;
све намјењуј за својега здравља,
и за здравље и за своју душу,
ко што јесу прави Немањићи. 45
Од тога ти тражит ништа нећу,
тек поклон ми то село Дечане,
Дечане више Истинице,
код студене, код воде Бистрице,
међу Пећу, међу Ђаковицом; 50
оћу, царе, манастира градит;
и поклон ми седму тарапану,
и поклон ми седму кулу блага”.
На то вели орбски цар Стефане:
„Оћу градит бела манастира, 55
темељ ћу ју од срме градити,
а диреке од бјела карловца,
а покрит је жеженијем златом;
да ју вишим, да височе нема,
да ју шарим, да ју љепше нема! 60
Нек се знаде царска задужбина,
нек се знаде: е смо царовали!”
Но му вели сестрица Елена:
„А мој брате, србски цар Стефане,
немој таквог манастира градит, 65
не л’ кажују књиге старостојне:
оте Турци преузети царство,
неће ни се одржати црква,
одржати у турскому царству;
оте Турци развалити цркву, 70
покупити срму и позлату,
од срме те рахтове градити
те китити коње седленике,
а од злата булама џердане
тер китити свое вјерне љубе; 75
но ми гради бјела монастира,
темељ гради од студен камена,
а диреке од мермер камена,
а покриј ју тешкијем оловом,
за то Турци не гледати нете; 80
тако ће се одржати црква,
одржати у турскоме царству,
и у њу ће пјеват летурђија
и купит се народ Србадија."
Тако царе гради манастира, 85
те сакупи хиљаду мајстора,
он ју гради за седам година:
темељ гради од студен камена,
а диреке од мермер камена,
а покри ју тешкијем оловом, 90
те ју виши, да височе нема,
нашара ју, да ју љепше нема.
У њу пјева часна летурђија,
и купи се народ Србадија.
Како тадар, тако и данаске, 95
и пјевала дуго и за много!
Амин, боже, оће ако бог да!
