Земља земљу љуби.
Бежи, Балија, јури те Марија,
за јечменог колача,
за р’женог комата.
Змија змију на вечеру звала. 5
„Што ћемо, змијо, вечерати?“
„Шарене рибе и змаји проклети!"
Фала богу ништа бити неће,
већ ће да иде у високе планине,
у длибоке јамнине, 10
где петао не пева,
где куче не лаје.
Напомене
„Од поганицу." Бајалица узме кукурек („јединак"), змијску траву и нож, њима редом додирује рану и баје три пута. На крају, ножем прави крст.
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 289.
