Звоно
Пољем легла ноћ и тама,
Уврх поља црква сама;
Само анђô сузна лика
Некуд гледа са звоника.
Гледа поља, али ниђе
Плода нема, нит' га виђе.
Уз очева јака рала
Блиједа су дјеца пала.
Сан им љуби хладно чело;
Мртво поље, мртво село.
Анђô гледа, сузе рони,
Па у старо звоно звони.
Хладним мраком звоно бије,
Ал' га нико чуо није.
Мирно, тихо, крви плава
Само ћути, само спава.
Анђô јеца, сузе рони,
Мртвој дјеци звоно звони.