Звонимир/4

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

ЗВОНИМИР (сам):
Ништа друго и неостаје ми!
Но хоће л' ме Лиепа послушати?
Ако сад ме послушат' нехтиеде,
Никада ме ни љубила није!
Да л' се није краљу приволиела?
То неможе бити! Али краљ је!
Но шта ј' круна спрам оне сјајности,
Којом љубов милу главу краси?
Шта л' је приестол срдцу, коме љубов
Златне дворе над звиездама гради? —
Но сад идем да јој глас доставим,
Да довече, кад сав свиет полеже,
У врт сиђе, да се састанемо.
(Оде)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.