Звонимир/38

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ЈЕДАНАЈЕСТИ ПРИЗОР

ЈЕДАНАЈЕСТИ ПРИЗОР

ЛАПСАН (дотрчи):
Долазим ли још у вриеме, бане?
ЗВОНИМИР (загрли га):
У најбоље, драги мој Лапсане!
ЛАПСАН:
Има л' гдие год ту непријатеља?
ЗВОНИМИР:
Има један, ал' и тај ту није.
ЛАПСАН (гледа га):
Мртав!
ЗВОНИМИР:
                 Тај на своје зло порани.
А какви су ти около?
ЛАПСАН:
                                        То су
Наши људи, које ја наредих,
Да опашу тебе и душмане.
ЗВОНИМИР:
А гдие ти је Клонимир?
ЛАПСАН:
                           Клонимир
Тамо оста у ономе селу
Да те чека, ако тамо дођеш.
ЗВОНИМИР:
Скупљај људе, ено се од села
Прах подиже. Ко то може бити?
ЛАПСАН:
Нико други него сам Клонимир.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.