Звонимир/30
| ←Други призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ТРЕЋИ ПРИЗОР |
Четврти призор→ |
ТРЕЋИ ПРИЗОР
ЗВОНИМИР (прерушен долази):
Хвала Богу довдие се провукох!
(гледи око себе)
Овдие мора да су моји људи...
Звонимире то добро запамти,
Да те само Божја спасе рука,
А по твојој памети страд'о би...
Незна човиек, шта га очекује.
Ни гдие ће га час послиедњи наћи.
Нека сиеди ина како високо,
Нека има ма колико снаге,
Ако нема Бога у помоћи,
Паст' ће јадан кад се и ненада,
Сломит' ће га од кога с' ненада...
Морам гледат' да се чим заложим,
Неспавање и глад ми пробуди...
Кад бих мог'о у село отићи...
Ал' несмием... ко зна какав тамо
Сад' дух дише,... можда су душмани...
Ено ондие једне колибице,
Ту ће ваљда живе душе бити,
Да ме прими и да ме захрани.
(пипа мач)
Ту си друже? виеран ми остани.
Јошт си једно ти моје уздање!
(Оде)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.
|