Звонимир/25

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР

БАН ПЕТАР:
Шта то биеше? Шта ти људи мисле?
Јесу ли то они исти људи,
Који јуче од сриеће плакаше,
Што добише краља, ког желише?
Па шта данас тако их измиени?
МУТИМИР:
Бог ме, бане, и горе ће бити!
Ниси добро диело угодио!
Звонимир је име прослављено,
Ко га чује, за њиме ће поћи.
А он ти је змија из камена,
Пун памети и свиетска изкуства,
Намиестит' ће, да се збунит' мораш.
Пуст' га само, да отвори уста,
Па ћеш и сам за њиме ударит'.
Ми мишљасмо, он ће се дигнути,
И ударит' на нас са оружјем,
Па ћемо га силом оборити,
А он узе закон за обрану,
И правицу за своје оружје,
Сам нам додје, к'о бан, без оружја
Ко ће сад на њега ударити?
Ударимо л', народ ће одпасти,
И пристати уз свог бранитеља.
БАН ПЕТАР:
Ушао је у лавску пећину,
Али из ње здрав изићи неће.
Суд захтиева: суд нека му буде.
Мање криви судом пропадоше.
Само ваља што прие ускорити.
Кад једаред глава с њега спадне,
Три ће дана свуд чудо пуцати,
А четврти сав ће свиет ћутати.
О! та морам осветити му се,
Па нек буде са мном шта му драго.
МУТИМИР:
Сад си узде узео у руке,
Па их држи, доклие ти се може,
Изпустиш их, ил' ти их изтргну,
Бит' ће теби, што сад њему мислиш.
БАН ПЕТАР:
Сад ил' никад крај међ нама бит' ће.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.