Звонимир/2

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ДРУГИ ПРИЗОР

ДРУГИ ПРИЗОР

ЛИЕПОСАВА (сама):
О мој отче, теби је све лако!
Ти све миериш штетом и добитком.
Ал' код мене глава сасвим ћути,
А ниедра ми вољом управљају,
Па нит' могу чути нит' видити,
Што с' том оку видити недаје,
И за ото ухо гласа нема. —
Ја ћу сама себе отровати!
Ја ћу себе ножем умртвити,
Ил' скочити у дубок студенац,
Ил' кроз прозор пасти на улицу! —
О, што ми се пред њим грло стисне,
Па немогу ништа да му кажем.
Кад сам сама, све смислим паметно,
И наређам, да помоћи мора,
А кад само у очи му гледнем,
Или глас му ухо ми задрмне,
Све ми мисли умру у памети,
А глас ми се у груд'ма заледи,
Заборавим што бијах смислила,
И немогу згодне наћи риечи! —
Све је прошло, сутра крај је свему:
Дан сутрашњи преживит' немогу,
Ил' ћу свиснут' ил' ћу се убити!
Само да ми ј' видит' Звонимира,
Да му кажем да радо умирем!
(оде)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.