Звонимир/12

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР

СЛАВИША (дође):
Чудне, стриче. од људих радости!
Куд год прођем, трче гомилама,
Па се деру и капе бацају,
И криве се, да од смиеха пукуеш.
Један зину, мишљах из уста му
Воз ће сиена пред мене изићи,
Брже златац из шпага извадим,
И бацим га у ждриело раздрто.
Куд намислих, погодих, у уста
А он грцну, па стаде пљуцкати,
Они други у смиех, те грохотом.
А кад виде, шта је изгрцао,
И он и сви још већма заричу.
БАН ПЕТАР:
Чувај само, да ког неувриедиш,
Јер пук лако своју љубов миења.
Чим тим имаш, чим тим изгубиш је.
СЛАВИША:
О небој се, свима се допало.
Ал' послушај, ово је и боље.
Један диечко у полу изритан,
Све преда мном трчи и дере се,
И капицу у висину баца.
Капица му доста нова биеше,
Па зато се њоме и размета,
Да свиет види, да није којешта.
Једаред је опет у вис баци,
А ја за њом изпустим стриелицу,
И набодем на стриелу капицу.
Падне капа, а падне и стриела,
А он брже тамо, па прегледај,
Одтуд, од'уд, — капа разваљена!
Смиеју му се, како који може,
А ја онда своју скини с главе
Па натури њему на главуру.
Да ви'ш само чуда и покора!
Учини се читава гунгула,
Те сви у глас: Бог да живи краља
Једва сам се од њих уклонио.
БАН ПЕТАР:
Двоје т' добро за руком изпаде,
Оно треће остав' за други пут,
Док на главу миесто оне капе
Златну круну хрватску намиестиш.
(Мутимиру)
Хајде, кнеже, кад све добро стоји,
Крећи људе управ у Биоград.
(Оду)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.