Звезде (1912)
Поред мене река трабуни и спава
Уљуљана позним тичијим цвркутом.
Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом
Сјајне капље руни са процвалих трава.
Како топло шуми њен краљевски вео
Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ,
И запиње лако за гране дрветâ
И мак црвен што се по стазама сплео.
Како ли ме грли и целује мило!
Кô на дажди класје, кô различак плави,
Ја дршћем уз њеног срца топло било.
Све тако, крај реке, греје ме и крепи,
А кад бела зора с песмама се јави,
Кући носим пуну прегршт звезда лепи'.