За ран’, Павле, за ран’, мили брале!

За ран’, Павле, за ран’, мили брале!
За рана ми снау прстенујете.
Када будеш у таштине дворе,
Кад изведу лепоту девојку,
Не гледај јој венце ни обоце,
Не гледај јој шарене зубуне,
Нит’ јој гледај везене рукаве;
Зубуне су терзије шарале,
Рукаве су везиље навезле,
А венце су кујунџије виле;
Већ јој гледај стаса и образа,
С ким ћеш, брале, века вековати.