Зађи, слунце, не зашло га (14)
Изглед
|
Певач, место записа и напомена
Јулка Ђорђевић, из Лесковца
Ово је једна од најомиљенијих песама која се певала не само о жетви, него и иначе: о свадбама, славама, седељкама, кад се тка итд. Старе Лесковчанке су је са дубоким осећањем певале.
После сваког стиха понављао се припев: Јел-Јело, Јел-Јелано, је л је виће ноћ.“
Референце
Извор
- Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 617-618.