0001 Пита Груја старога Новака:
0002 „А мој бабо, Старина Новаче,
0003 Каква теби невоља бијаше,
0004 Те ти оде силом у ајдуке?”
0005 Ал’ говори ајдук, Новак стари:
0006 „О мој Грујо, дете неразумно,
0007 Како м’ није за невољу било ─
0008 Ора, копа, погазише Турци,
0009 Чува овце, подавише вуци.
0010 Кад ја види да ту леба нејма,
0011 Ја се диго да ти аргатујем,
0012 Пак ја узо будак и мотику,
0013 И обеси тикву о мотику.
0014 Аргатова за недељу дана,
0015 Копао сам винограде, сине,
0016 Нит’ промену капе ни хаљине,
0017 НИ у торби проје ни сланине
0018 Ни у тикви вина ни ракије.
0019 Кад ја види да ту леба нејма,
0020 Ја се врати моме белом двору.
0021 Кад ја дојђо гори Романији,
0022 Ал’ ја чујем гди певају Турци,
0023 Шенлук чине кићени сватови,
0024 Шенлук чине кроз гору зелену ─
0025 Женило се Туре азнадаре,
0026 Коња језди остраг за сватови.
0027 Ја се њима и уклони с пута
0028 Да би л’ Турци пројездили миром.
0029 Сви сватови пројездише миром,
0030 Ал’ не ктеде Туре ђувеглија,
0031 Већ он узе троструку камџију,
0032 Па м’ удари по танкој кошуљи,
0033 Вркнуше ми сузе из очију,
0034 А мени се жао учинило,
0035 Једно жао, а друго срамота
0036 Гди ме Турци по друмови туку.
0037 А ја скидо будак са рамена,
0038 Па удари Туре ђувеглију;
0039 Како сам га лако ударио,
0040 Спаде Туре с доброг коња свога,
0041 С једне стране Туре ђувеглија,
0042 А на другу бисаге са благом,
0043 Што су зету поклониле шуре.
0044 Сви сватови у гори стадоше,
0045 А у мене редом погледаше,
0046 Ил’ не ктеше или не смедоше,
0047 Ел меника ништа не ктедоше,
0048 Већ говоре ти турски сватови:
0049 ‚Ко год носи будак и мотику,
0050 Ваља му се уклонити с пута!’
0051 Зато сам ти от’ш’о у ајдуке ─
0052 Да меника не досаде Турци!”
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.
