Сам се Иве по галији вози,
Сам се вози, сам се Богу моли:
„Створ' ме, Боже, код мора бисером
Да ме беру примоске дивојке,
Тер ме нижу на свилу зелену, 5
Тер ме мећу окол' б'јела врата!"
Молио је и умолио је:
Бог га створи код мора бисером,
Беру њега приморке дјевојке,
Тер га нижу на свилу зелену, 10
Па га мећу око б'јела врата.
Иван знаде што год која мисли:
Она мисли свака о својему,
Иванова љуби о другому.
