[Засвири момче загорче]
Засвири момче загорче,
Море момче гајдарче,
И сабра све те девојће,
Највише Стану Попову.
Ти ајде, Стано, по мене, 5
Ја имам бели биволи,
Ја имам коњи с рогови,
Ја имам кућу цъклену;
На њој су пенџери џамлије
И пердета кутније;[1] 10
Бре ајде, Стано, по мене!
Па појде Стана по њега,
Па ишли, прошли са Стану
Те стигиу тако до село.
Башта му седи под катун,[2] 15
Мајка му пошла по село,
Те да продава врећена.
Стана се удри у главу.
„Ох, јао, јадна, што тражим!?
Камо ти бели биволи? 20
Камо ти коњи с рогови?
Камо ти кућа цъклена?
И на њој пенџери џамлије,
И пердета кутније."
