* * *
Зарече се момак и девојка
Да спавају, да се не дирају;
Момак даје коња и оружје,
Двије сабље од сунца коване
И четири ножа позлаћена, 5
А девојка ђердан око врата,
Белензуке са бијеле руке
И четири гриве позлаћене.
До по ноћи миром мироваше,
Од по ноћи проплака девојка: 10
„Окрени се, студени камену,
Окрени се, не окренуо се,
Мртвога те окретала мајка;
Ако жалиш коња и оружје,
Двије сабље од сунца коване 15
И четири ножа позлаћена,
Ја не жалим ђердан око врата,
Белензуке са бијеле руке
И четири гриве позлаћене,
Што их није дотакнула нана, 20
А камоли рука од бећара!"