Запали се бели Београд.
Чим’ ћемо га угасити,
да не гори бели Београд?
Зеленом травицом
и студеном водицом. 5
Пошетала бела
преко бела поља,
па је пала на очи (Марку).
Усту, бела, ти ту места немаш!
Не можеш ту гнезда вити, 10
нити јајца носити!
Ја ћу теби гнездо развалити
и јајца полупати.
Него ти иди у свету гору,
те донеси свето дрво. 15
Бајалици нашој
да помогне свети Никола
и сви свеци божји;
и наш (Марко) да прогледа
као соко сиви. 20
(259а, с. 316-317)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 157-158. бр. 241.
Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 111.
Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 316-317.
