Ђевојчица шену жела,
Ваздан жела, сноп ужела,
На чобана погледала,
По прсту се порезала.
Овце јави млад чобане, 5
Проклиње га ђевојчица:
„Бог т’ убио млад чобане,
Козе ти се не козиле,
Овце ти се не јањиле,
Мртве јањце појањиле”! 10
Ал’ говори млад чобане:
„И ти с’ селе не удала,
Ако ли се и удала,
Мушка чеда не имала,
Ако ли га и имала, 15
На војску га оправљала.
С војске њега не чекала,
Ако ли га и чекала,
Слијепа га дочекала,
Довела му дружба коња, 20
Низ коњица сабља виси,
Крај сабљице рукавице,
Пуне крвце наливене,
Сваком свилом зашивене,
Нек су мајци црни данци, 25
А сестрици годинице,
А љубовци тавне ноћи”!
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 84-85.
