Зажени се Стеван младожења,
па испроси од долек’ девојку,
од долеко преко црну гору.
Скупи Стеван кићени сватови,
и поведе кума и старејка, 5
и поведе сурле и гочеви;
па отоше преко црну гору.
Узедоше лепоту девојку,
узедоше, па се повратише.
Кад дођоше у туј црну гору, 10
тада рече Стеван младожења:
„Дај ми, боже, северни ветрови,
да откријев мрежу на девојку,
да ја видим што сам се мучија,
и мучија и паре трошија.“ 15
Бог му даде северни ветрови,
па открије мрежу на девојку.
Проклет да је Стеван младожења,
урокљив је он на очи бија!
Како гу је Стеван погледаја, 20
одма јадна на земљу паднала.
Сас барјаци гроб ву ископаше,
сас ножеви крс ву направише,
а сас руке шуму накршише,
па покрише лепоту девојку. 25
Напомене
Кад сватови путују, али и у другим приликама.
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 92.
