[Заватила пролећна росица]
Заватила пролећна росица,
сви војници барјаке увише,
Виден јунак барјак не увија,
говори му Милош старешина:
„Уви барјак, Видене војниче, 5
уви барјак да нам не покисне".
Проговара Видене војниче:
„Нек ми кисне, пуст ми остануо.
Имао сам девет милих брата,
сви су девет под њим погинули. 10
И мен' пише да ћу погинути!"
Таман Виден лепо изговори,
пуче пушка из зелена луга,
лоше пукла добро погодила,
те погоди Видена јунака. 15
Мртва глава језик проговара:
„Украј друма мене сараните,
сабљама ми гроба ископајте,
више главу јелу посадите,
за јелу ми коња привежите, 20
на срце ми ружу посадите,
ко је јунак, нека коња јаше,
ко је кицош, ружом нек се кити,
ко је жедан, воде нека пије!"
