ЗАВОЈЕВАЧ

ЗАВОЈЕВАЧ  (1865)  Писац: Милан Кујунџић Абердар

Над гробом твојим стојим
О светски завојевачу,
Смејем се твојој глави
И твоме смејем се мачу.

Гле! овде, овде данас
Подсмех ми горак се буди,
А спомен твој ми често
Милином пуњаше груди...

Гледах, народов сине,
У лепом сјајном Шенбруну,
Ја гледах место, где си
Ћесарску ваљао круну.

И видео сам снежне
И стрме стазе Монблана,
Где је за тобом ишла
Војска ти раздрагана.

И сед’о сам у коли,
У сакровишту Лондона,
Што им клањаху краљи
И трубе, топови, звона.

И пео сам се жудно
На унку од Ватерлоа,
Где се са целим светом
Удари звезда твоја...

Пепео твој сад ево
Пред мојим ногама стоји,
Сећам се спомена твојих,
Моја их памет броји.

Ал’ мру и они... мру... мру
Спрам живих спомена дике,
Што је ти лудо презре,
Спрам споме̑на републике.

Њих ено живих, царе!
Расте им сила, богатство,
Сијају свуда где сине:
»Слобода, једнакост, братство!«

У Паризу, 1865.

Извор

• 1868. Вила. Година четврта, број 4, стр. 83.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 131 година.