Жито жање дјевер и снашица,
Дјевер жање, снаја снопље веже:
"Ој дјевере, мој ручни прстене,
Је ли круто снопље дјевојачко?"
"Шта снашице, камена ти мајка; 5
Зар ти велиш да с' и сад дјевојка?
Свака снаша мушко чедо доји,
А ти велиш да с' и сад дјевојка!"
"Ој дјевере, мој ручни прстене,
Ево данас девет годин' дана, 10
Как' ја не знам ђе мој Марко спава!"
Иде дјевер кући тугујући,
Па говори старој, милој мајци:
"Подај мајко Марку вечерати,
Па га шаљи коњ'ма у ливаде." 15
Оде дјевер у меку ложницу;
Кад се оно мало уноћало,
Отуд иде лијепа дјевојка,
И покуца прстеном на врата:
"Отвори ми лијепи Марко врата!" 20
Десном руком дјевер отворио,
А лијевом сабљу придржава -
Како ману, нако главу скину!
Мртво тијело, глава проговара:
"Бог убио свакога јунака, 25
Који љуби туђу љубљеницу,
А не чека своју суђеницу!
Бог убио и ону дјевојку,
Која љуби туђег љубљеника,
А ие чека свога суђеника!" 30
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-2-46 бр. 29
32. ЖИТО ЖАЊЕ ДЈЕВЕР И СНАШИЦА - позната лирско-епска песма где девер разрешава брачну ситуацију своје снахе и брата; већи део песме је у атмосфери жетве: Рајковић бр. 180 (одломак), 208; Обрадовић бр.46; Милеуснић Етн.зб.354-15-254; Гароња бр.70.
