Жеља (Алекса Шантић)
Боже, кад једном мине живот ови
И ти у слави будеш онај исти
Бог правде вјечне, свега извор чисти,
И твојом вољом буде свијет нови,
О, тада мене у лептира створи,
А жене дивне нек су руже миле,
И моме срцу врелом твоје силе
Подари огња и рај му отвори:
Са једног цвијета да другоме хрлим,
Да пијем сласти и да силно грлим
Створове наге што их сјај облива,
Па љубећ тако душом, срцем страсним,
Нека изгорим на ружама красним
И нек ми пухор у њима почива...