[Жетву жела лијепа девојка]
Жетву жела лијепа девојка
златним српом и десницом руком.
До пладне је жела и појала,
а од пладне жела и плакала,
и овако кроз плач говорила: 5
„Ко би мене лада наместио,
ја би њему русе косе дала;
ко б’ донео студене водице,
ја би њему црне очи дала."
Дочуло је у пољу чобанче, 10
па овако младој говорило:
— „Чујеш ли ме, лијепа девојко!
Ја ћу теби лада наместити,
ја ћу донет студене водице,
ја ћу теби јечам пожњејати." 15
К’д намести дебелога лада,
он донесе студене водице,
па јој дожње јечам нежејани,
па јој онда овако говори:
— „Дај, девојко, што си обећала 20
подај мени твоје русе косе,
и подај ми твоје црне очи,
и подај ми твоје бело лице."
Но говори лијепа девојка:
„Чујеш ли ме из поља чобанче! 25
Не дам теби тога ни једнога.
Ако си ми наместио лада,
и ти си ми под ладом седио;
ако си ми водице донео,
и ти си ми ладну воду пио; 30
ако си ми јечам пожњејао!
Твоје су се одмарале овце."
