Жетву жела лијепа девојка,
извикнула мало да попева:
„Ко би мени водице донео
дала би му моје бело лице,
ко би мени снопе повезао 5
дала би му моје бело грло,
ко би мене лада наградио
ја би с њега у ладу седела”.[1]
Она мисли нико је не чује,
ал' то овчар и слуша и гледа; 10
он ми сиђе са Шаре планине,
младу мому водом напоио,
још[2] је њојзи снопе повезао,
и велика лада наградио.[3]
Тад говори млади чобанине: 15
„Дај, девојко, што си обећала;”
„Шта да дадем, шта си учинио:
Ако си ми водице донео
и ти си се ладне понапио,
ако си ми снопе повезао 20
и твоје су овце опасале,
ако си ми наградио лада
и ти си се под њим одморио.”
Референце
↑Место млада поспавала дали смо у ладу седела, што је, ако не сасвим аутентично, а оно много је ближе народном косовско-метохијском стиху
