Женик слободе/ПОЈАВА XII/III
| ←ПОЈАВА XI | Женик слободе Писац: Драгутин Илић СЛИКА III - ПОЈАВА XII |
ПОЈАВА XIII→ |
(Уз писку силнога ветра и сиктање улети Демон Србије, вукући Србију, која изгледа као и у првој слици.)
СРБИЈА:
Демоне! Убиј; доста муке би!
ДЕМОН:
Још не, још,
Генију докле твоме не скујем тврђе ланце
Но ове што те стежу.
ЂОРЂЕ (који је изненађен гледао ово):
Ха, каквом грозом дише! Сатано, ко си ти?
Што вучеш по прашини несретну жену ту?
ДЕМОН:
Ха, ха, ха! Ко сам; а ко си, робе, ти?
Што дрско питаш господара свог.
ЂОРЂЕ:
Светлост и правда господар је мој,
А ти?
Пакленим дишеш дахом, из тебе бије мрак
И мемла кужног гроба.
ДЕМОН:
Ко сам ја?
Онај што тобом влада, и што ће твоју крв,
Испити ноћас ко и браће ти,
Коју испијам вековима ја.
ЋОРЂЕ:
Србије Демон?
ДЕМОН:
Да!
Хајдуче дрски!
ЂОРЂЕ:
Ако хоће Бог,
Демоне гадни, овде ти је смрт!
ДЕМОН (бесно):
Коварство, Злобо, Вуче! Децо од царства мога,
Овамо сви.
|