Женидба од Јанока бана

Извор: Викизворник


Женидба од Јанока бана

(Из Груже)

Кад се жени од Јанока бане,
На далеко запроси ђевојку,
Преко мора у земљу латинску,
У Коцију граду бијеломе,
Милу ћерку краља Мијаила; 5
Бан је проси, краљ му је не даде,
Нит' је даде, нити је не даде.
Врјеме прође за девет година.
Кад десета заиђе година,
Паде снигеј по Јаноку граду, 10
Грудају се ђеца по сокаци,
Једно друго грудом удараше,
Једно другом, брате, говораше:
„Стан' дијете, остати ти не ће!
„На срамоту, ка' бану ђевојка.“ 15
А то бане и слуша и гледа,
Па то бану врло жао било,
Себи дозва двоје ђеце лудо,
Па им даде два дуката жута,
Па их прати двору бијеломе: 20
„Ид'те ђецо ви вашему двору,
„Не кор'те се са мојом ђевојком.“
Па се бане у дворе поврати,
Па опрема виловна дората,
На дората тимар ударио, 25
Млаком водом и ракли-сапуном,
У сунђер му воду покупио,
А чаршавом длаку положио;
Оседла га седлом османлијским,
Заузда га ђемом од челика, 30
А покри га златном абајлијом
С обе стране, до зелене траве.
А кад бане опреми дората,
Дизгине му на јабуке меће,
Сам се дорат око куле шеће. 35
Оде бане на бијелу кулу,
Облачи се од Јанока бане,
Све обуче свилу и кадиву,
А на главу калпак и челенку,
И припаса сабљу аламанку: 40
Руво облачи, руво му жубори;
Перје пење, перје му перjеће;
Сабљу паше, сабља му звекеће,
Па се сигра низ бијелу кулу,
А приводи дора бињекташу, 45
Са камена коњу на рамена.
Оде бане кроз Јанока града,
Здраво бане града преходио.
Прихвати се поља под Јаноком,
И поље је здраво преходио. 50
Дохвати се горе Романије,
Романију здраво прегазио.
А кад мору на обалу дође,
Здраво бане море препловио.
На латинску земљу находио, 55
Докле дође до Коција града.
Кад у пољу био Коцијскоме,
Млого бане коња наљутио,
Три му копља у висину скаче,
А четири поља захваташе. 60
Углела га Мијаило краље
Из Коција града латинскога,
Из Коција са високе куле,
Па дохвати дурбин од биљура,
Попусти му седам коленаца, 65
Окрете га у поље Коцијско,
Под Коцијом поље покупио,
И у пољу доброга јунака,
На дорату коњу од мегдана:
Позна краље Јаночкога бана. 70
А кад краље бана угледао,
Колико се краље препануо,
На њему се тресе одијело,
Из руку му дурбин испануо.
Викну краље слуге и слушкиње: 75
„Море слуге, брже похитајте!
„Огворите на граду капију,
„Па се добро уклоните с пута,
„Ето отуд доброга јунака,
„На дорату коњу од мегдана 80
„Доста налик на Јаночког бана;
„Бнће с’ штогод расрдио бане,
„Па вас може коњем прегазити
„А слушкиње, бришите авлију"!
Хитро краља слуге послушале, 85
Отворише на граду капију,
Па се мало уклонише с пута;
А слушкиње збрисаше авлију.
Ал' да видиш од Јанока бана,
Колико се расрдио бане, 90
Он не гледа на граду капију,
Но дорату покупи дизгине,
Показа му мамуз од чизама,
Па на бедем наћера дората,
Те с доратом бедем прескочио. 95
Ћерао дора од Јанока бане,
Ћера дора под краљеву кулу.
А кад виђе Мијаило краље,
Колико се бане расрдио,
Препаде се од Коција краље, 100
На сиоди низ бијелу кулу,
Сиђе краље на земљицу црну,
Те под кулом дочекао бана.
Ту му бане доћера дората,
Попријеко стаде цокрај краља, 105
Па му с коња Бога називаше.
А краљ бану Бога прихваћаше:
„Да Бог добро, од Јанока бане!
„Одјаш' коња, да пијемо вина.“
Ал' говори од Јанока бане: 110
„Бре не лудуј, Мијаило краљу!
„Није мени до твојега вина,
„Но ја има и пречих послова:
„Ја запросих у тебе ђевојку,
„Ја запросих, ти ми је не даде, 115
„Нит' је даде, нит' ми је не даде:
„Ево од онда девет годин' дана,
„И десета заишла година,
„Од десете четири мјесеца,
„Паде снијег по Јаноку моме, 120
„Снијег паде па се одјугови,
„Грудају се ђеца по сокаци,
„Једно друго грудом удараше,
„Једно другом, краље, говораше:
„Стан' дијете остати ти не ће, 125
„На срамоту, ка' бану ђевојка.“
„Дај ми, краљу, лијепу ђевојку,
„Да с' не коре ђеца по сокаци,
„Ето самном и твојом ђевојком;
"Дај ђевојку, али русу главу“! 130
Говори му Мијаило краље:
„Хајд' не лудуј од Јанока бане!
„Ко ти брани лијепу ђевојку?
„Одјаш' коња, да пијемо вина“.
То је бане краља послушао, 135
Па одјаши виловна дората,
Дизгине му на јабуке меће,
Сам се дорат око куле шеће.
Оде бане на краљеву кулу,
Седе бане рујно пити вино 140
С Мијаилом од Коција краљем.
Вино пише два бнјела дана.
А кад трећи данак освавуо,
Пође бане бијелу Јаноку.
За њиме је краље изодио, 145
Па је краље бану говорио:
„О мој зете, од Јанока бане!
„Иди, зете, бијелу Јаноку,
„Купи свата колико ти драго,
„По ђевојку кад је теби драго, 150
„Води, бане, честита ти била,
„Но ћу тебе, бане, сјетовати:
„Када станеш купити сватове,
„Ти не купи млоге пијанице,
„Који млого могу пити вина: 155
„Опиће се, кавгу заметнуће,
„Не ћеш, бане, главе изнијети,
„Ни одвесги свата ниједнога,
„А камо ли од мене ђевојку,
„Из Коција града латинскога; 160
„Но ти купи кмете и кнежеве,
„И покупи млоге варошане,
„Тако можеш одвести ђевојку.“
А кад бане краља разумио,
Он окрете виловна дората, 165
Оде бане кроз Коција града.
За бедем се коњем заклањаше,
Бан се боји џиде од латина,
Ка' што свагда јесу варалице,
Па се боји да га не устреле. 170
Кад удари испод танке куле,
Ђено седи краљева ђевојка,
Мила ћерка Мијаила краља,
Зарочница од Јанока бана:
С куле паде једна ситна књига, 175
Књига бану на кољено паде,
Ђевојка му књигу накитила,
И у књизи бана поздравила:
„О соколе, од Јанока бане!
„Зар испроси од краља ђевојку, 180
„Кад испроси од краља ђевојку,
„Штоно тебе краље сјетоваше,
„Када станеш купити сватове,
„Да не купиш млоге пијанице,
„Који могу млого пити вина; 185
„Но да купиш кмете и кнежеве,
„И да купиш млоге варошане;
„Виђи бане, и књигу разуми,
„Па не слушај Мијаила краља,
„Но послушој лијепу ђевојку 190
„Твоју, бане, милу зарочницу;
„Ти не купи кмете и кнежеве,
„Ни ти купи млоге варошане,
„Што ћe бабу кмети и кнежеви?
„Не ће бабу земљу дијелити, 195
„А што ће му млоги варошани?
„Не ће бабу чивит продавати;
„Но ти купи млоге пијанице,
„Који могу млого пити вина;
„Опиће се, кавгу заметнуће, 200
„У кавзи ће мене изводити,
„И за тебе, бане, одводити;
„Деветори за ме доходили,
„Ниједни ме нису одводили,
„Свих је девет погубио бабо, 205
„Девет кула напунио блага,
„С тобом, бане, мисли и десету,
„Послије ме не жали продати,
„Продаће ме ком је њему драго,
„Ао бане! пошго њему драго; 210
„Но соколе, о Јанока бане!
„Ти не слушај мога родитеља,
„Веће мене, твоју зарочницу,
„Па кад станеш купитн сватове,
„Старосвати старину Новака, 215
„И нек пође Новавовић Грујо,
„Нек' се Грујо у сватови нађе,
„Може теби потребати Грујо;
„Ођевери Краљевића Марка,
„А војводу Милоша Обилића, 220
„Барјактара Рељу Крилатића.“
А кад бане књигу разумио,
Све у бризи под Јанока дође,
Мисли Бане шта ће и како ће,
Кога ли ће да послуша бане, 225
Да л' да слуша Мијаила краља
Да л' ђевојку, своју зарочницу.
Па кад дође под бијелу кулу,
Он под кулом одседе дората,
Дизгине му на јабуке меће, 230
Сам се дорат око куле шеће.
Оде бане на бијелу кулу,
Нема бане никог на оџаку,
Само глава од Јанока бана;
Хитро узе дивит и хартију. 235
На кољењу ситне књиге пише,
Прву бане књигу накитио,
Па је прати гори Романији,
На кољену старини Новаку;
У књизи га бане поздравио: 240
„Побратиме, старина Новаче!
„У суботу која прва дође,
„Хајде мени у сватове, побро!
„Да старојко сватовима будеш;
„И поведи пет стотин' јунака, 245
„Из зелене горе Романије,
„Побратиме, горскијех хајдука;
„И нек пође пеливан Грујица,
„Нек се Грујо у сватови нађе,
„Може нама потребати Грујо.“ 250
Другу бане књигу накитио,
Па је прати ка Прилипу граду,
На кољено Краљевићу Марку;
У књизи га бане поздравио:
„Побратиме; Краљевићу Марко! 255
„У суботу која прва дође,
Хајде мени у сватове, побро!
„Да ми ђевер будеш уз ђевојку,
„И поведи пет стотин јунака,
„Побратиме, Прилипских делија.“ 260
Трећу бане књигу накитио,
Па је прати у Косово равно,
На кољено Милош Обилићу,
У књизи га бане поздравио:
„О соколе Милош Обилићу! 265
„У суботу која прва дође,
„Хајде мени у сватове, побро!
„Да војвода будеш сватовима,
„И поведи пет стотин' јунака,
„Побратиме, твојих Косовљана.“ 270
А четврту књигу накитио,
Па је прати Новоме Пазару,
На кољено Рељи крилатоме,
У књизи га бане поздравио:
„Побратиме, Рељо Крилатићу! 275
„У суботу која прва дође,
„Хајде мени у сватове, побро,
„Да ми барјак носиш пред сватови,
„И поведи пет стотин' јунака
„Од Пазара твојијех делија.“ 280
Такве књиге растурио бане.
Чека бане док субота дође,
У суботу сватови да дођу,
Па дa шњима иде по ђевојку.
Дан по данак док субота дође. 285
Кад освану та субота прва,
Јоште није огријало сунце,
Ал' ето ти Краљевића Марка,
На његову шарцу дебеломе;
А за њиме пет стотина свата, 290
Све јунака живе жеравице.
Лијепо их дочекао бане,
Марка води на бијелу кулу,
А сватове у поље широко,
Па седоше рујно пити вино. 295
Мало било, за дуго не било,
Ал, ето ти Милош Обилића,
На његову претилу зеленку,
За милошем пет стотина свата
Косовљана добријех јунака. 300
Лијепо их дочекао бане
Води бане Милоша на кулу,
Код јунака Краљевића Марка,
А сватове у поље широко,
Па седоше рујно пити вино. 305
Мало било, дуго не трајало,
Ал' ето ти Реље крилатога,
На његову коњу од мегдана,
Носи Реља крстата барјака,
А за њиме пет стотина свата 310
Од Пазара добријех јунака.
Лијепо их дочекао бане,
Води Рељу на бијелу кулу,
Код јунака Милоша и Марка,
А сватове у поље широко. 315
Ту седоше банови сватови,
Ту седоше аа пуну трпезу,
Пију вино а једу јестиво
И чекају старину Новака
Чекаше га два бијела дана 320
Ал' им нема старога Новака.
А кад треће јутро освануло,
Зисвираше свеколике свирке,
Издадоше умиљате гласе,
Повикаше кићени чауши: 325
„Азурала, банови сватови!
„Земан дође, вања да ндемо,
„Није вајде чекати Новака,
„Уд'рићемо узгред Романијом,
„Наћићемо старога Новака, 330
„И његову Грују пеливана;
„Без њи оба ићи не смијемо,
„У Латине, у земљу проклету,
„Датини су старе варалице,
„Лудо ћемо, браћо, изгинути, 335
„Без Новака и његова Грује."
Па оружје себи припасаше,
А на добре коње појашише,
Под Јаноким поље прегазише,
Романију гору нагазише. 340
Кад су били насред Романије,
Стаде Марко, устави сватове,
Марко внкну, кандар ала рикну,
Те дозива старога Новака.
Новак Марка позна по авазу, 345
Па пред Марка на друм истрчао,
Шире руке, у лице се љубе,
Питају се за јуначко здравље.
Оде Марко ријеч бесједити.
„Побратиме, старина Наваче! 350
„Камо тебе у сватове бану?
„Чекасмо те два бијела дана.
„Тебе нема у сватове бану.“
Проли зузе старина Новаче,
Сузе рони, а Марку говори: 355
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„А како ћу у сватове поћи.
„Кад је моја кућа од камена,
„А у кући немам ни камена,
„Немам, прбро, за ашлука блага?“ 360
То кад зачу Краљевићу Марко,
Баци руку у џеп од доламе
Те повади стотину дуката
Па дарова старога Новака.
Милош даде стотину дуката; 365
Pеља даде стотину дуката;
Бане даде стотину дуката;
Сви сватови хиљаду дуката;
„Ето стари за ашлука блага,
„Хајде стари с нама у сватове.“ 370
То Новаку врло мило било,
Новак викну кандар ала рикну,
Те дозива из горе хајдуке.
Док етоти пет стотин' хајдука,
Изиђоше на друм пред Новака, 375
Међу њима подиграва Грујо,
Подскакује како и јуленче:
Па одоше бану у сватове.
Романију здраво прегазише,
На широко море нагазише, 380
На латинску земљу находили.
Кад дођоше у поље Коцијско,
Кад да видиш старијех Латина,
Ка' што свагда jесу варалице,
А на што су мислили Латини: 385
Они мисле да не води бане,
Да не води добријех јунака
Који могу заменути бана,
И за бана на мегдан изаћи;
А ј' повео кмете и кнежеве, 390
И повео млоге варошане,
Па изишли у поље Коцијско,
Изишли су, сусрели сватове,
Пред њима су игру затуpили,
Бацају се камена с' рамена, 395
Позивају бана на мегдана:
„Ђувегијо, од Јанока бане!
„Ао бане, Јаночко копиле?
„Изиђи нам на мегдан јуначки,
„Те пребаци камена с рамена; 400
„Ал' пребаци, ал' одмену нађи,
„Али не ћеш изнијети главе,
„Ни одвести свата ниједнога,
„А камо ли краљеву ђевојку,
„Из Коција града латинскога.“ 405
Ћaше бане ал' Марко не даде,
Оде Марко те камен пребаци,
Па се Марко у станове врати,
Но Латини друго започеше:
Они скачу скока јуначкога, 410
Позивају бана на мегдана:
„Ђувегијо, од Јанока бане!
„Aо бане, Јаночко копиле!
„Изиђи нам на мегдан јуначки,
„Те ти скочи скока јуначкога, 415
„Ал' прескочи ал' одмену нађи,
„Али нећеш изнијети главе,
„Ни одвести свата ниједнога,
„А камоли краљеву ђевојку,
„Из Коција града латинскога.“ 420
Ћаше бане ал' Милош не даде,
Оде Милош те скока прескочи,
Па се Милош у сватове врати.
Но Латини треће започеше:
Изведоше троглав Арапина, 425
На коме су три арапске главе;
А под њиме сура бедевија.
Арап виче, бедевија риче,
Све позива бана на мегдана:
„Ђувегијо, од Јанока бане! 430
„Aо бане, Јаночко копиле!
„Изиђи ми на мегдан јуначки,
„Да јуначки мегдан дијелимо;
„Ал’ изиђи ал’ одмену нађи,
„Али нећеш изнијети главе, 435
„Ни одвести свата ни једнога,
„А камо ли краљеву ђевојку,
„Из Коција града латинскога."
Ћашс бане ал' Реља недаде,
Оде Реља Арапу на мегдан. 440
Кад му Реља приходио близу,
Арап викну, бедевија рикну,
Препану се Реља од Пазара,
Ухвати га трољетна грозница.
Арапин се за ункаша маши, 445
Па дохвати топузину тешку,
Уд’ри Рељу међу плећи живе,
Удари га десетину пута,
Да ко броји двајестина пута.
Паде Реља у зелену траву, 450
Реља паде, Арапин допаде,
Па на Рељи савезује руке,
Па га на дно у тавницу баци,
У дубине деветора врата,
У десета Рељу затворио; 455
На вратима брава дубровничка,
А на брави двајест катанаца,
Окрећу се осамнајест пута;
А каква је брава дубровничка
Ни виле је неби одклопиле. 460
А камо ли да Реља одклопи.
Арапин се у поље поврати,
У сред поља стаде на мегдану.
Арап виче, бедевија риче,
Све позива бана на мегдана: 465
„Ђувегијо, од Јанока бане!
„Aо бане, Јаночко копиле!
„Изиђи ми на мегдан јуначки
„Да јуначки мегдан дијелимо,
„Ал' изиђи ал' одмену нађи, 470
„Али не ћеш изнијети главе,
„Ни одвести свата ниједнога,
„А камоли краљеву ђевојку,
„Из Коција града латинскога.“
Ћaше бане ал' Милош недаде, 475
Оде Милош Арапу на мегдан.
Кад му Милош приходио близу,
Арап викну, бедевија рукну.
И Милоша ухвати грозница.
Арапин се за ункаша маши, 480
Па дохвати топузину тешку,
Њом удари Милош Ообилића,
Удари га међу плећи живе,
Удари га двајестина пута,
Да ко броји тријестина пута, 485
Паде Милош у зелену траву,
Милош паде, Арапин допаде,
На Милошу савезује руке,
Код Реље га у тавницу баци.
Арапин се у поље поврати, 490
Усред поља стаде на мегдану,
Арап виче, бедевија риче,
Све позива бана на мегдана:
„Ђувегијо, од Јанока бане!
„Aо бане, Јаночко копиле! 495
„Изиђи ми на мегдан јуначки,
„Да јуначки мегдан дијелимо,
„Ал' изиђи ал' одмену нађи,
„Али не ћеш изнијети главе,
„Ни одвести свата ниједнога, 500
„А камо ли краљеву ђевојку,
„Из Коција града латинскога."
Ћаше бане ал' Марко не даде,
Оде Марко Арапу на мегдан.
Кад му Марко близу приходио, 505
Арап викну, бедевија pикну,
Иде Марко, грохотом се смије,
Приђе Марко троглав Арапину,
Догна шарца покрај бедевије;
Ту се Марко преварио љуто, 510
Не бије га копљем убојитим,
Нит' га бије сабљом змијоглавком;
Но потеже топузину тешку,
Која тегне деведесет ока,
Деведесет и четири оке, 515
Њом удари троглав Арапина,
Удари га међу плећи живе,
Удари га Mapко на довату,
Колико га лако ударио,
Шарцу му се ноге попузнуше, 520
Паде Шарац и под Шарца Марко.
Марко паде, Арапин допаде,
Удари га тешком топузином,
Удари га тријестина пута,
Да ко броји четрдесет пута; 525
Па на Марку савезује руке
И њег' баца у тавницу мрачну
Код јунака Реље и Милоша.
Арапин се у поље поврати,
Усред поља стаде на мегдану, 530
Арап виче, бедевија риче,
Све позива бана на мегдана:
„Ђувегијо, од Јанока бане!
„Aо бане, Јаночко копиле!
„Сад сам твоја саломио крила, 535
„Све војводе твоје повезао,
„Бацио их на дно у тавницу,
„Сад изиђи мени на мегдана,
„Да јуначки мегдан дијелимо,
Ал' изиђи ал' одмену нађи, 540
„Али не ћеш изнијети главе,
„Ни одвести свата ни једнога,
„А камо ли краљеву ђевојку,
„Из Коција града латинскога.“
Ћaше бане ал' Новак не даде, 545
Облачи се старина Новаче,
Он обуче девет кожушина,
Све окрете чупе наопако,
А на главу капу од три вука,
Па појаши дебела кулаша, 550
Арапину оде на мегдана.
За Новаком притрчава Грујо,
Па дозива старога Новака:
„Стани бабо, старина Новаче!
„Стани бабо и причекај сина." 555
Стаде Новак, причека Грујицу.
Оде њега Грујо сјетовати:
„О мој бабо, старина Новаче!
„Кад ти оде Арапу ка мегдан,
„Што повеза три војводе бојне, 560
„Сву троицу баци у тавницу,
„Ходи бабо и послушај сина:
„Ходи самном сабљу промијени,
„Твоја сабља врло дуга, бабо,
„Врло дуга тријест и две педи. 565
„Моја сабља од шеснајест педи,
„Ако теби буде до невоље,
„Моју ј’ сабљу лакше повадити.
„С Арапином мегдан под‘јелити."
То је Новак послушао Груицу, 570
Узео Новак сабљу Груичину,
А Груица сабљу Новакову;
Оде Грујо натраг у сватове,
Новав оде Арапу на мегдан.
Кад му Новак близу приходио, 575
Арап викну, бедевија рикну.
Иде Новак ни мукајет нема.
Па доћера дебела кулаша,
Стаде кулаш покрај бедевије.
Па је Новак убојица стара. 580
Не бије га копљем убојитим,
Нит га бије топузином тешком;
Но повадн сабљу Груичину,
Њом удари троглав Арапина,
На довату по црноме врату, 585
Колико га зорно ударио,
Одсече му три арапске главе;
Све три мртве у траву падоше,
Све три мртве говоре Новаку:
„Курјачино, старина Новаче! 590
„Моли Бога за Марково здравље:
„Кад ме Марко топузом удрио,
„Онда ми је ребра поломио.
„Бели би те море савезао“
Насмија се старина Новаче, 595
Па он иде на тавничка врата,
Те обија деветора врата;
А кад Новак на десета дође,
Он потеже топузину тешку,
Те топузом врата изломио, 600
И на врата браву Дубровничку
А на брави двајест катанца.
А кад Новак врата отурио,
Али Марко пева по тавници:
„Мили Боже, на свему ти вала! 605
„Нема кише без црна облака,
„Нит' јунака без стара Новака,
„Кад погуби троглав Арапина,
„Испусти до три побратима,
„Из тавнице, куће необичне.“ 610
Па одоше бану у сватове.
Кад дођоше под град на капију,
Ал' на граду затворена врата,
Затворена, тврдо заклопљена,
За капијом стадоше сватови. 615
Абер оде Краљевићу Марку,
Ђе на граду заклопљена врата.
А кад зачу Краљевићу Марко,
Он на Шарцу покупи дизгине,
Показа му мамуз од чизама. 620
Кроз сватове прогони Шарина,
Па говори Краљевићу Марко:
„Стан’те браћо, банови сватови!
„Стан'те браћо, мало причекајте,
„Причекајте, док напријед прођем, 625
„Од тог града код мене су кључи,
„Мој их Шарац носи о ункашу."
Па напријел пред сватове дође.
Дође Марко под град на капију.
Па потеже топузину тешку, 630
Оби Марко на граду капију.
Уђе Марко у Коција града,
У Коција под краљеву кулу,
И уведе банове сватове.
Под кулом му табор учинише 635
И под кулом нојцу преноћише.
А у јутру кад је освануло,
Уранили банови сватови,
А пред њима Краљевићу Марко,
Изађоше на краљеву кулу, 640
Ухватише краља Мијајила,
Латинскога краља погубише,
И краљеве дворе попалише,
И живијем огњем сагореше,
Сво краљево благо покупише, 645
Одведоше латинку ђевојку
Милу ћерку Мијаила краља;
Па одоше бијелу Јаноку.
Здраво свати море прегазише,
А весело гору пријеђоше, 650
Док дођоше у Јанока града.
Кад дођоше у Јанока града,
Вијенчаше бана са латинком,
Свадбоваше за петнајест дана,
Свадбоваше па се разиђоше. 655
Оде Марко бијелу Прилипу
И за њиме пет стотин' сватова,
Од Прилипа добријех јунака;
Оде Милош у Косово равно
И за њиме пет стотина свата, 660
Све јунака ђеце косовљана;
Реља оде Новоме Пазару
И за њиме пет стотина свата,
Од Пазара добријех јунака;
Новак оде гори Романији 665
И за њиме пет стотина свата,
Шет стотина горскијех хајдука,
Међу њима пеливан Грујица.
Оста бане у Јаноку граду,
У Јаноку на високој кули 670
Са госпођом латинком ђевојком,
Па је љуби кад год се пробуди.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме (епске), сакупио и на свет издао Благоје Стојадиновић, I, у Београду, у Државној штампарији, 1869, стр. 33-55.