Женидба Шарца Махмутаге
0001 Од како је свијет постануо
0002 Није љепши свијет процватио,
0003 Нит је љепша подрасла дивојка.
0004 К’о што данас на Унгјуровини
0005 У Канижи бега Алајбега
0006 А на име Хата јединица.
0007 Хати сада тринајест година;
0008 Кад јој било три године дана,
0009 Тад је мајка у мејтеф послала.
0010 Кад се Хати седам навршило,
0011 Тад је цура мејтеф оставила.
0012 Илумли се цура догодила,
0013 Четири је хатме учинила,
0014 Кад је цура мејтеф оставила,
0015 Бабо ћери кафаз направио,
0016 Па је млада у кафазу расла.
0017 Кад јој било дванајест година,
0018 Сад изашла на ћемал дивојка.
0019 Пристала се цура догодила,
0020 А од више соја господскога,
0021 Па се цура чула на далеко.
0022 Просци просе на четири стране;
0023 Четири је бега запросила,
0024 И двадесет ага са Унгјура,
0025 Двије паше просе од Будима,
0026 Седамнајст је проси Мисирлија.
0027 Ја каке су младе муштерије,
0028 Сваки тежи мало од везира;
0029 Педесет је проси Османлија,
0030 Али Хата ни за једног неће.
0031 Тако прошло три мјесеца дана,
0032 Да видимо бега Алајбега.
0033 Једно јутро беже уранио,
0034 Па га Хати ето у одају.
0035 Када цура бабу опазила,
0036 Испред бабе на ноге скочила,
0037 На ногама бабу дочекала.
0038 Њојзи беже вели у одаји:
0039 „Ћери Хате у бабе једина,
0040 Дедер баби у одаји кажи,
0041 За кога би најволила поћи,
0042 Оном ће те бабо поклонути.
0043 Већ су мени ћери додијали,
0044 Твоји просци ћери по Канижи.
0045 Што имадо бјелице шенице,
0046 Твоји просци ћери поједоше,
0047 Што имадо јечма огрухана,
0048 Све просачки коњи поједоше“.
0049 Када цура разумила ричи,
0050 Она вели родитељу своме:
0051 „Бабо драги, ако бога знадеш
0052 Ти родио, а ти одхранио,
0053 Мореш мене у воду бацити,
0054 Још ја бабо за удаје нисам“.
0055 Када беже разумио ричи,
0056 Па он вели својој јединици:
0057 „Кад је тако моја јединице,
0058 Ја ти криво учинити нећу,
0059 Нит’ ћу тебе дати преко воље,
0060 Да б’ просио с’ тобом по Канижи“.
0061 Па окрену на одајска врата.
0062 То се чудо на далеко чуло,
0063 Да дивојка није на удају.
0064 За то чуо паша од Каниже,
0065 И паша је Хату запросио;
0066 Паши кажу педесет година,
0067 А дивојци тринајста година.
0068 Када просци Хату запросише,
0069 Она баби вели Алајбегу;
0070 „Нећу бабо паше Канижкога,
0071 Волим бабо у воду скочити,
0072 Нег’ му бити љуба уз колино“.
0073 Кад те беже ричи разумио
0074 Па он ћери рече у одаји:
0075 „Ћери Хато, у мене једина,
0076 Ја те паши не дам преко воље“.
0077 И не даде паши јединице.
0078 То је паши врло мучно било.
0079 Види курве паше Канижкога,
0080 Ђе шарену књигу направио,
0081 Па је паша спреми са Каниже.
0082 Коме посла књигу шаровиту?
0083 А на руке Сибињлији бану,
0084 Шта ј’ у књизи паша направио:
0085 Мој сестрићу од Сибиња бане,
0086 Дедер пиши књигу шаровиту,
0087 Па је спреми до наше Каниже;
0088 Ево у нас подрасла дивојка
0089 Липа Хата бега Алајбега.
0090 Сад је Хата на ћемал дивојка,
0091 На Хату су просци навалили,
0092 Дви је аге просе из Будима,
0093 Просе бези, просе алајбези,
0094 Али Хата ни за једног неће.
0095 И ја сам је запросио бане,
0096 Па вире ми ни мене не шћеде.
0097 Дедер бане ти запроси Хату,
0098 Јере Хата за Турчина неће,
0099 Неће л’ ћети мој сестрићу за те,
0100 Неће л’ ти је беже поклонути.
0101 Ако б’ тебе одбили сестрићу,
0102 Те је не би дао Алајбеже,
0103 Ти његака на мејдан позови,
0104 Неће т, беже, на мејдан изаћи,
0105 Јере си се чуо на далеко,
0106 А бега је старост освојила.
0107 Кад не шћедне на мејдан изаћи,
0108 Ти покупи силовиту војску,
0109 Сигји с’ војском под Канижу билу
0110 Ја ћу теби бити у помоћи,
0111 Нећу дати кавге заметнути,
0112 Ја ћу цуру теби опремити,
0113 Па је води до Сибиња свога,
0114 Па се жени цуром код Сибиња.
0115 Кад је паша књигу направио,
0116 Посла књигу до Сибиња града.
0117 Када књига сигје до Сибиња,
0118 Када бане књигу прегледао,
0119 И видио што му књига каже,
0120 Одмах другу књигу направио,
0121 Па је посла на Канижу равну,
0122 А на руке бегу Алајбегу;
0123 Шта ј, у књизи бане направио?
0124 Ето књига беже Алајбеже,
0125 Ја сам чуо у Сибињу своме,
0126 Ђе си бостан башчу посадио,
0127 У бостану свакака цвијећа,
0128 И алкатмер и румена ружа,
0129 Док мирише свак је бегенише,
0130 Кад престане онда нико неће.
0131 Далеко јој мирис ударио,
0132 Сишо беже до Сибиња мога,
0133 Ја сам беже мирух опазио,
0134 Опазио па га бегенисо.
0135 Утргни дер ружу из бостана,
0136 Утргни је мени пошаљи је.
0137 Спреми мени са оџака Хату,
0138 Или мени на мејдан изагји,
0139 Или ето мене до Каниже
0140 Сву Канижу ватром попалити.
0141 Ја ћу тебе жива уфатити,
0142 На сваке те муке ударати,
0143 Опет Хату твоју уфатити,
0144 Па се опет њоме оженити,
0145 Боље ти је Хату опремити
0146 На лип начин ти опреми Хату
0147 Да будемо срцем пријатељи.
0148 Ил ми сигји на поље Мухачко,
0149 Да јуначки мејдан подилимо.
0150 Или за се ђебелију нађи,
0151 Ил’ ћу теби под Канижу сићи“.
0152 Кад је књигу таку опремио,
0153 Када књига на Канижу сигје,
0154 А на руке бегу Алајбегу,
0155 То се чудо на далеко чуло.
0156 Кад су чули по Унгјуру Турци,
0157 Свак остави бегову дивојку;
0158 Несмије се нико префатити,
0159 Свако знаде Сибињлију бана.
0160 А Алајбег остарио в’ома,
0161 Он не море на мејдан изаћи,
0162 То се чудо на далеко чуло.
0163 Хабер сигје на широку Лику,
0164 До беглука Лике Мустајбега.
0165 Пију пиће личке набодице,
0166 У врх кола Лика Мустајбеже,
0167 Редом их је триес и четири,
0168 Јандал младеж сједи у беглуку,
0169 Пију пиће разговарају се,
0170 О свачем су еглен отворили,
0171 О јунаштву и о добри коњи,
0172 Сваки себе и парипа фали.
0173 Докле који јесте силазио,
0174 И гонио ата низ ћесарску,
0175 Ја извео кићену дивојку,
0176 Оженио дивна крајишника;
0177 Ја извео роба ја робињу,
0178 Ја изнио посјечену главу.
0179 А све шути Тале Ибрахиме,
0180 Већ окис’о главу оборио:
0181 Кад му која обредица догје,
0182 Брк увије а чашу попије.
0183 А пита га Лика Мустајбеже,
0184 „О Талане лички разговору,
0185 Што не фалиш себе ни кулаша,
0186 Већ окис’о главу објесио,
0187 Кад ми знамо да си јунак прави.
0188 Што не фалиш себе ни кулаша?
0189 А Тале му вели у беглуку:
0190 „Мучи Лика муком замукнуо,
0191 Ја не могу беже говорити,
0192 Ја камо ли себе пофалити.
0193 Што би себе ја фалио Лика,
0194 Кад од фале неима користи,
0195 Ко се фали, он се и сам швањи.
0196 Ето Лика доли у Унгјуру,
0197 У Унгјуру у билој Канижи,
0198 Липа Хата бега Алајбега,
0199 Па је млада у кафазу расла,
0200 Не видила сунца ни мјесеца.
0201 Кад јој било тринајест година,
0202 На њу беже просци навалили,
0203 Просе бези просе алајбези,
0204 Али Хата ни за кога неће.
0205 Просио је паша од Каниже,
0206 Није ћела ни за пашу поћи,
0207 На то се је паша ражљутио,
0208 Посло књигу до Сибиња била
0209 Свом сестрићу Сибињлији бану,
0210 Да он проси Хату Канижкињу.
0211 Када бану књига догазила,
0212 Онда другу бане направио,
0213 Посло књигу на Канижу билу,
0214 А на руке Алајбеговићу,
0215 Да му спреми на руке дивојку,
0216 Ја да њему на мејдан изагје,
0217 Ако не смиј’ на мејдан изаћи,
0218 Да ће влашче под Канижу сићи
0219 И довести силовиту војску.
0220 Па ти беже Унгјурлије знадеш,
0221 Сав се Хате Унгјур оскочио.
0222 Кол’ко пашу знадем од Каниже,
0223 Он ће Хату влаху упустити,
0224 Па што би се беже пофалио,
0225 Кад јунака у беглуку неја,
0226 Да би влаху на мејдан изашо.
0227 И Хатом се сада оженио.
0228 А све аге ником поникоше,
0229 А у црну земљу погледаше,
0230 Како трава на завојке расте,
0231 Баш ко дојке у луде дивојке,
0232 Кад изагје у петнест година.
0233 Док изниче момак у беглуку;
0234 „Ево мајка родила јунака,
0235 Ја ћу чисто зечка узјахати,
0236 Ја ћу сићи до Каниже биле,
0237 Ја ћу Хату себи изпросити,
0238 И влашчету на мејдан изаћи.“
0239 Кад те Тале ричи разумио,
0240 Па он момку вели у беглуку:
0241 „Хајд отале момак голотиња,
0242 Зар је за те бегова дивојка?
0243 Просили је аге и спахије,
0244 Просе бези просе алајбези,
0245 Просиле је паше од Будима.
0246 Мисирлије с –њима Осмалније,
0247 Па да тебе запане дивојка,
0248 Једном аги на широкој Лици.“
0249 То је момку врло тешко било,
0250 Из беглука окрену на врата,
0251 Оде момак својој билој кули.
0252 Када сиде куил и авлији,
0253 Па окрену низ мостове кули,
0254 Сеиз прими од аге зекана.
0255 Да видимо момка на Удбини,
0256 Ђе он Симу из одаје викну:
0257 „Сеиз Симо опремај зекана,
0258 Добро мога опреми зекана,
0259 Ко да идем у бајрам џамију,
0260 Јер ћу Симо до Каниже сићи,
0261 Мени ваља на заглед дивојци.“
0262 Па се момак стаде опремати,
0263 Ја како се у одаји спрема,
0264 Понајприје гаће и кошуљу,
0265 По кошуљи дви ислах ђечерме,
0266 На једној су токе и илике,
0267 А на другој пуца позлаћена,
0268 Па по њима доламу зелену.
0269 Кад обуче мор чохе чакшире,
0270 Све по њима изведене гује,
0271 Све од чиста злата млетачкога,
0272 Су дви стране дви алмазли гране,
0273 Куда шави туј ширити златни,
0274 Сва долама искаљата златом,
0275 Сва је бутум извезена златом.
0276 За пас зади оба џевердара,
0277 Покрај њиха палу оковану,
0278 Па припаса на гајтану ћорду,
0279 Истом с’ ага такум учинуо,
0280 А упаде остарила мајка,
0281 Свога сина пита у одаји:
0282 „Сине Мехо у мене једини,
0283 Куда си се опремио Мехо?“
0284 А вели јој Мехо у одаји:
0285 „Хоћу мајко на Канижу сићи,
0286 И хоћу се мајко оженити
0287 Липом Хатом бега Алајбега,
0288 Те се спремам мајко на оџаку,
0289 Јер ми ваља на Канижу сићи.
0290 Не би мајко сишо на Канижу
0291 Порад Хате бега Алајбега,
0292 Да ниј’ Хата под пизмом дивојка
0293 Од џидије Сибињлије бана,
0294 Јер ми ваља на мејдан изаћи
0295 Душманину, Сибињлији бану.“
0296 Када мајка сина разумила,
0297 Она вели Мехи у одаји:
0298 „Бе аферим, моје дите драго,
0299 Кад ћеш сине на Канижу сићи
0300 Порад Хате бега Алајбега,
0301 Сад ја знадем, да сина имадем,
0302 Кад се прими под пизмом дивојке.
0303 Да ниј сине под пизмом дивојка.
0304 Ја те сином не би више звала.
0305 Хајде сине у сто добри часа,
0306 Што мислио оно учинио,
0307 Душмани ти под ногама били,
0308 Ко зекану плоче све четири!
0309 Испросио бегову дивојку,
0310 Па се сине оженио с-њоме,
0311 И здраво је свео на Удбину!“
0312 То рекоше па се растадоше:
0313 Оде Мехо низ високу кулу,
0314 Он у презид до зекана сигје.
0315 Кад му Симо ата опремио,
0316 Добро ата аги опремио.
0317 Кад изведе ата на авлију,
0318 Ага ата од сеиза прими.
0319 Кад посиде ата у авлији,
0320 Није фајде крити му јунаштва.
0321 Нит’ се седла приме ни зекана,
0322 Већ са земље зечку у пучиле.
0323 Он кроз руку промаче кајасе,
0324 Сеиз Симо врата отворио,
0325 Ага мамна ишћера зекана,
0326 Отишће га низ поље Удбинско.
0327 Када ага поље прегазио,
0328 У планине прсим ударио,
0329 Он Удбину за се оставио,
0330 Оде ага са Удбине равне,
0331 Не знамо му рода ни племена.
0332 Тај се ага зове на Удбини,
0333 Њега вичу Шарац Мехмедага.
0334 Момку двајест и трећа година,
0335 А прист’о се момак догодио,
0336 Гази брда а гази долине,
0337 А не пази ни ноћи ни дана,
0338 Једно јутро под Канижу сигје.
0339 Уз Канижко поље ударио,
0340 Врло ага зечка расрдио,
0341 А зекан се харли претрефио,
0342 Све му ђема фата на зубове,
0343 Узмахује из рамена вратом.
0344 Од зечка се пина одваљује,
0345 Преко аге баца клобукове,
0346 Клобукове баш ко голубове,
0347 На сапима каља рисовину.
0348 Да видимо Хате Канижкиње,
0349 Уранила цура у одаји,
0350 Она сједи код џамли пенџера,
0351 А погледа уз поље Канижко.
0352 Кад угледа момка и зекана,
0353 Скочи цура од земље на ноге,
0354 Она виче остарилу мајку:
0355 „Мати моја приди до пенџера,
0356 Види мати што видила ниси;
0357 Види мати момка и зекана,
0358 Ил је мајка од мора трговче,
0359 Ил је мени мајко муштерија?
0360 Ако мени буде муштерија,
0361 Подајте ме ономе јунаку,
0362 Ја сам њега врло севдисала.“
0363 Кад погледа мати од пенжера,
0364 Чим угледа момка и зеленка,
0365 Чим га види одмах га познаде.
0366 Она ћери вели у одаји:
0367 „Мучи ћери, немој будалити,
0368 Добро момка и зекана знадем;
0369 Оно није од мора трговче,
0370 Нит је теби ћери муштерија;
0371 Оно ј’ ага са Удбине равне,
0372 Син рогјени Шарца Махмутбега,
0373 По имену Шарац Мехмедага.“
0374 У ријечи у којој бијаху
0375 Дојде Мехо до бијеле куле,
0376 Он пред кулом осиде зекана.
0377 Слуге њему зечка прифатише,
0378 Оде ага у мушке конаке,
0379 А ђе сједи Ахмед Алајбеже,
0380 Ага бегу турски селам викну,
0381 Питаше се за мир и за здравље.
0382 Бег посади агу уз колино,
0383 А вели му беже у одаји:
0384 „Оклен јеси од сента којег си?“
0385 А ага му вели у одаји:
0386 „Беже драги на оџаку твоме,
0387 Кад ме питаш, право да ти кажем.
0388 Ја сам беже са широке Лике.
0389 Јеси л’ чуо Шарца Махмудагу
0390 И његова малог Мехмедагу;
0391 Ја сам главом млади Мехмедага.“
0392 Туде они еглен завргнули,
0393 Док им вакат од акшама био.
0394 Када они акшам саклањаше,
0395 Изнесе се господска вечера,
0396 Бег за софру сједе у ахару,
0397 Па он вели Шарцу Мехмедаги:
0398 „Бујрум синко, да ми вечерамо.“
0399 А Мехо му вели у одаји:
0400 „Аја беже од тог фајде неја,
0401 Ја ти беже вечерати нећу,
0402 Кад сам пошо са широке Лике,
0403 Заклео се у седлу зекану,
0404 Да код тебе вечерати нећу,
0405 Ја ли слатко јал’ беже никако,
0406 Чуо јесам на широкој Лици,
0407 Да имадеш на оџаку Хату,
0408 Да је љепше у Унгјуру неја,
0409 Па сам теби сишо и капији,
0410 Да ми беже поклониш дивојку,
0411 Јер се беже оженио нисам,
0412 Рада би се беже оженити.
0413 Ако мени поклониш дивојку,
0414 Ја ћу беже онда вечерати.
0415 Ако мени ти не даш дивојке,
0416 Ја ти беже ни вечеро нисам.
0417 На ме ниси ништа потрошио,
0418 Одо одмах своме завичају;
0419 Ја ти беже ни ноћити нећу“.
0420 Кад те беже ричи разумио,
0421 Па он вели аги Мехмедаги:
0422 „Мехмедага са широке Лике,
0423 Ја би теби поклоно дивојку,
0424 Ал је моја под маханом Хата,
0425 На њој пена Сибињлије бана“.
0426 А вели му ага у одаји:
0427 „Мучи беже, немој будалити,
0428 Да ти није под пеном дивојка,
0429 Ја јој неби био муштерија“.
0430 Кад Алајбег те разуми ричи,
0431 Па он вели аги у одаји:
0432 „Чекни сине, док упитам мајке,
0433 Је ли каил мајка и дивојка?“
0434 Беже оде одаји на врата,
0435 Па га ето у женске конаке.
0436 Када беже паде у одају,
0437 Туде мајку најде и дивојку.
0438 Ја шта беже рече у одаји,
0439 „Љубо моја ако Бога знадеш,
0440 Мени дојде ага из Удбине,
0441 Син једини Шарца Махмудбега;
0442 По имену Шарац Мехмедага;
0443 Ја га позва, да за софру сједе
0444 Он се мени закле у одаји,
0445 Да он са мном вечерати неће,
0446 Док му Хате нећу поклонути,
0447 Сад ја не знам шта ћу и како ћу;
0448 Срамота га резил учинути,
0449 На конаку у ахару своме.“
0450 Кад те мајка ричи разабрала,
0451 Па у Хату своју погледала;
0452 На њу Хата оком намигнула,
0453 Онда вели Алајбеговица:
0454 „Мој Алајбег, како теби драго,
0455 Срамота га режил учинути.
0456 Мој Алајбег на нашем конаку,
0457 А Хата је каил за Мехагу.“
0458 Кад те беже ричи разумио,
0459 Он се врати одаји на врата,
0460 За њим Хата скаче по ахару,
0461 Те достиже бабу пред одајом,
0462 Па ти златан јаглук дофатила
0463 Да га даје малом Мехмедаги,
0464 Нека знаде да је изпросио.
0465 Када беже паде у одају,
0466 Аги даде од злата јаглука.
0467 Тад је знао мали Мехмедага
0468 Тад је знао, да је испросио,
0469 Па се руком фати у џепове,
0470 Он извади од злата прстење,
0471 И од себе даде обиљежје,
0472 Хата њему седам бошчалука.
0473 Онда Мехо на ноге скочио,
0474 Па сам ага за софру посјео.
0475 „Бујрум беже, да ми вечерамо.“
0476 Туде они оба вечераше,
0477 Иза софре на ноге скочише.
0478 Слуге њима легјен унесоше,
0479 И обадва кад руке опраше,
0480 У халвату они посједаше,
0481 А слуга им кафу подкучио
0482 Кафу срчу и разговарају
0483 Док им вакат од јације бјеше.
0484 Мехмедага на ноге скочио,
0485 На се ага авдест ударио
0486 Па га ето низ високу кулу.
0487 Ерзан даде ага пред капијом,
0488 Скупљају се Канижки ајани.
0489 Кад се џемат туде искупио
0490 И клањаше туде ђематиле;
0491 Кад се Бегу дуга одужише,
0492 Расуше се аге из одаје,
0493 Свако оде до конака свога,
0494 Ага с бегом оста у одаји.
0495 Упадоше четири слушкиње:
0496 „Мехмедага пуница те тражи,
0497 Да ти њојзи идеш у одају.“
0498 Одмах Мехо на ноге скочио,
0499 Из одаје момак окренуо,
0500 Па га ето у женске конаке.
0501 Кад упаде у халват одају,
0502 Кад му сједи мајка у одаји,
0503 Пред њом шиљте од четири педља,
0504 Замакла се мајка до појаса
0505 Виш’ ње Хата стоји подвив руке.
0506 Њима Мехо турски селам викну,
0507 Мајка зету селам одпримила,
0508 Помаче се са шиљтета свога,
0509 Зету своме мјесто направила.
0510 Види Мехе радосна му мајка,
0511 Ђе он приде мајци у одаји,
0512 У обије пољубио руке,
0513 Питаше се за мир и за здравље.
0514 Када сједе ага у одаји,
0515 А вели му Алајбеговица:
0516 „Зете драги Шарац Мехмедага,
0517 Ти испроси моју јединицу,
0518 Али зете Шарац Мехмедага,
0519 Нека знадеш моје дите драго,
0520 Да је Хата под пизмом дивојка,
0521 Од џидије Сибињлије бана.“
0522 А вели јој ага у одаји:
0523 „Мати моја, немој будалити,
0524 Да ти није под пизмом дивојка,
0525 Ја јој не би био муштерија.
0526 Већ чујеш ме остарила мајко,
0527 Дај поведи на прстен дивојку,
0528 Да ја видим твоју јединицу,
0529 Имадем ли зашто погинути,
0530 И јуначки мејдан дијелити.
0531 Јесам с’ имо зашто замучити,
0532 И Канижи зечка доћерати.
0533 Старка Хати вели у одаји:
0534 „Ћери Хате у мене једина,
0535 Де уклони јаглук са очију,
0536 Нек те ага види у одаји.“
0537 Када Хата мајку послушала,
0538 Па од ока јаглук отиснула.
0539 Сијну лишце баш ко жарко сунце.
0540 Кад је ага види у одаји,
0541 Мехо момак на ноге скочио,
0542 Премаче се Хати у одаји
0543 А фати се руком у џепове,
0544 Устаче јој од злата прстење,
0545 Па се момак пови по појасу,
0546 Под грло се зуби дохватио,
0547 Пољуби је три четири пута.
0548 А вели му Алајбеговица:
0549 „Стид те било мали Мехмедага,
0550 Што ми љубиш дите у одаји?
0551 Кад одведеш Хату на Удбину,
0552 Онда љуби колико ти драго“.
0553 Застиди се мали Мехмедага,
0554 Он од себе отишће дивојку.
0555 А вели му Алајбеговица:
0556 „Ах мој зете мали Мехмедага,
0557 Хоћеш аги ићи на Удбину.
0558 Само ага мали Мехмедага,
0559 Када дојдеш на Удбину равну.
0560 И поведеш кићене сватове,
0561 Немој ага свата омалити,
0562 Јер ти знадеш Сибињлију бана,
0563 А познајеш поље под Мухачем,
0564 Равно се је поље прегодило“.
0565 А вели јој ага у одаји:
0566 „Не будали црна кукавице,
0567 Ја би лахко свате покупио,
0568 Али не знам црна кукавице,
0569 Јеси ли их кадра дочекати.“
0570 А госпоја аги говорила:
0571 „Мучи ага немој будалити,
0572 Што имаде госпа у Канижи,
0573 Што имаде ага ћефенака,
0574 Што их ага под најам издаје,
0575 Да ми сјаше сераскер пред војско,
0576 И са њиме стотину хиљада,
0577 Ја би могла њега дочекати,
0578 Сваког ага добро даровати;
0579 Од нефера таман до чауша,
0580 Сваком жуту дати маџарију,
0581 А забиту двајест маџарија,
0582 Немој мени свата омалити,
0583 Ја ћу свате добро дочекати,
0584 Дочекати добро даровати“.
0585 Када мајка рече Мехмедаги,
0586 Да је свате кадра дочекати,
0587 Оде ага у мушке конаке
0588 Ђе му беже сједи у одаји,
0589 Туде ага конак учинуо
0590 И у јутро рано уранио,
0591 Па га ето низ високу кулу.
0592 Премаче се ага до бунара
0593 Да удара турски авдест на се.
0594 Када ага до бунара дојде,
0595 Он дивојку на бунару најде.
0596 Колико је ага уранио,
0597 Прије њега Хата уранила
0598 И тестију вргла под фискију.
0599 Када агу угледа дивојка,
0600 Па побиже у високу кулу.
0601 Ага авдест ударио на се,
0602 Па он езан даде по Канижи,
0603 Састаше се аге на ахару.
0604 Када они сабах саклањаше,
0605 Свако своме окрену ахару,
0606 Мехага се стаде опремати.
0607 Кад се ага спреми у одаји,
0608 Изагјоше четири слушкиње,
0609 Изнесоше аги бошчалуке;
0610 Ага дили жуте маџарије.
0611 Док дарова слуге и слушкиње,
0612 Он потроши педесет дуката,
0613 Па га ето низ високу кулу,
0614 Испрати га беже са оџака.
0615 Кад се они оба растадоше,
0616 Он делија префати зекана,
0617 Он у хегбе метну бошчалуке
0618 Па посиде у авлији зечка.
0619 Слуге аги врата отворише,
0620 Он кроз руку промаче кајасе,
0621 Па отишће из мермер авлије,
0622 Сеире га мајка и дивојка.
0623 Кад се поља прими Канижкога.
0624 Оде момак на широку Лику.
0625 Гази брда а гази долине,
0626 А не пази ни ноћи ни дана.
0627 Вакат био сигје на Удбину,
0628 Помоли се кули и авлији.
0629 Када ага доскака зекана,
0630 У авлији разјаха зекана.
0631 Сеиз Симо префати зекана,
0632 Ето аге у високу кулу.
0633 Када ага паде у одају,
0634 Стару мајку у одаји најде,
0635 Својој мајци турски селам викну.
0636 Мајка сину селам одпримила,
0637 Питаше се за мир и за здравље;
0638 Кад рекоше да су здраво били,
0639 Онда мајка сину говорила:
0640 „Хајирола моје дите драго,
0641 Хајирли ти путовање било;
0642 Јесил сине цуру испросио?“
0643 „Јесам мати милом Богу фала,
0644 Ето мати седам бошчалука,
0645 Ја сам мајка цуру испросио,
0646 Сад ми ваља свате саставити.“
0647 Па он Хусу бајрактара викну:
0648 „Бајрактару моје дите драго,
0649 Дедер мени у ахар изагји,
0650 Да ти речем три четири ричи.“
0651 Када Хусо паде у одају,
0652 А вели му ага у одаји:
0653 „Бајрактару појаши алата,
0654 Па ти хајде низ Лику широку,
0655 Сваком ћеш се навратити Хусо,
0656 Сваком селам од мене понити,
0657 Нек се спрема мени у сватове.
0658 У недиљу, која прва дојде.
0659 Ваља сићи у Канижу билу
0660 И меника извести дивојку,
0661 Липу Хату бега Алајбега,
0662 Јер се хоћу оженити Хусо.
0663 Хајде право бегу до беглука,
0664 Па ћеш Лики казат’ Мустајбегу;
0665 Па ћеш сићи до Надина била,
0666 Селам ћеш ми Ахмет Алајбегу;
0667 Отален ћеш до Скрадина сићи,
0668 Ти ћеш селам паши Скрадинлији;
0669 Па ћеш сићи у Орашац били,
0670 Нек’ ми Тале у сватове појде;
0671 Па ’ш отале под Велебит сићи,
0672 Ти ћеш селам Велагић Селиму,
0673 Нек ми Селим у сватове појде,
0674 И Селим је људерина стара,
0675 Селиму четрест година,
0676 Вавик су му дупе на алату,
0677 Увик му је плоска о алату.
0678 У њега је четрест бешлија,
0679 Сваком кажу четрест година,
0680 Сваки друже бјелу браду струже.
0681 Ни један се није оженио.
0682 Па ћеш Хусо по свој Лики поћи
0683 У тридесет и седам паланки,
0684 Саком селам од мене понити,
0685 Свак ће теби Хусо вировати.
0686 Када сидеш Хусо на Удбину,
0687 Наврати се до ћифлука мога,
0688 Поздрави ћеш Вукашина мога,
0689 Нек поћера тајин и захиру,
0690 Нека сиде мени и ахару.
0691 Хајде Хусо немој дангубити!
0692 Да си мени сишо и ахару,
0693 Ујтру рано у рагјање сунца“.
0694 Одмах Хусо из одаје крену,
0695 Кад у подрум до алата сиде,
0696 Хусо свога опреми алата,
0697 Изведе га пред мермер авлију.
0698 Он посиде великог алата,
0699 Па га ето бегу до беглука,
0700 Хабер даде личком Мустајбегу.
0701 Хусо ату паде по перчину,
0702 Све он хода од града до града,
0703 Сваком хабер даје по градови,
0704 Најстраг сиде у Орашац били.
0705 Када Хусо у Орашац сиде,
0706 Наврати се до Талине куле,
0707 Каква му је на Орашцу кула,
0708 Оплетена јасеновим прућем,
0709 Су дви стране двоја су му врата.
0710 Кад му витар са планине пухне,
0711 Подигне му ватру са огњишта;
0712 Кад се Хусо прекучи колиби,
0713 Наоколо прошће исправљено.
0714 Хусо свога наћера алата,
0715 Добар алат прошће оборио;
0716 Лахко му га оборити било,
0717 Кад у Тале није прековано,
0718 Он алата прећера колиби.
0719 Кад се Тале дречи у колиби,
0720 Јер он оштри палу на тоцилу,
0721 Трбусима палу претиснуо,
0722 Држе му је два сестрића млада,
0723 А окрећу белај буљукбаша.
0724 Куд се креће без белаја неће.
0725 Псује Тале и оца и мајку,
0726 Држте добро двоје копилади!
0727 У том Хусо доскака алата,
0728 Са алата Тали селам викну,
0729 А Тале му у старицу тикну:
0730 „Није мени до твога селама,
0731 Већ је мени до мога белаја,
0732 Не да ми се пала наћерати.
0733 Ал на моју палу гледајући,
0734 Би ће меса орлу и гаврану“.
0735 А Хусо му рече са алата:
0736 Селам ти је мали Мехмедага,
0737 Да му Тале до оџака сидеш
0738 У недиљу, која прва дојде,
0739 Јер ми се је ага оженио,
0740 Па ћеш Тале ићи по дивојку“.
0741 А Тале му вели пред колибом:
0742 Брате Хусо, чија је дивојка,
0743 Је ли с миста Хусо дивичица,
0744 Имам ли се зашто замучити?
0745 Море ли се Хусо напојити?
0746 Хоћел с’ моћи преобући Тале?“
0747 „Хоћел Тале обадва ми свита,
0748 Добро се је ага оженио“.
0749 „Брате Хусо чија је дивојка?“
0750 „Богме брате оздо од Унгјура,
0751 Са Унгјура, са Каниже биле,
0752 Липа Хата бега Алајбега“.
0753 Када Тале очу пред колибом,
0754 Он на Хусу очи исколачи:
0755 „Зашто Хусо од Бога му тешко,
0756 Зар се није мого оженити
0757 С каквом Хусу другом дивичицом?
0758 То је моја Хусо јауклија,
0759 Тој сам Хати био муштерија.
0760 Три пута сам ишо на Канижу,
0761 Не бил’ виђо бегову дивојку,
0762 Ја је никад ни видио нисам
0763 Нашем ћу се Мехи умолити
0764 Он се куји хоће осветити,
0765 Кад је сведе до оџака свога.
0766 Ти ћеш селам аги од менека,
0767 Ја ћу њему у сватове поћи“.
0768 Отле Хусо оћера алата,
0769 Право сајде Вукашићу кнезу,
0770 Све он кнезу Вукашићу каза,
0771 Да се ага жени Мехмедага,
0772 Да он тајин купи по кметима.
0773 То је кнеже једва дочекао.
0774 Поче кнеже тајин састављати,
0775 Како тајин купи по кметима?
0776 На хамбаре бјелицу шеницу,
0777 На торове јаловице овце,
0778 На подруме краве и волове,
0779 На хардове вино и ракију,
0780 Нека купи, како њему драго,
0781 Оде Хусо оћера алата,
0782 Када кули сиде и авлији,
0783 Дочека га ага пред капијом:
0784 „Јеси л’ Хусо хабер учинио,
0785 Хоће л’ аге мени у сватове?
0786 Јесил’ иш’о Вукашићу моме,
0787 Хоће л’ тајин Мутилићу сићи?“
0788 „Хоће ага обадва ми свита“.
0789 Да видимо аге Мехмедаге,
0790 Чека ага прве недиљице.
0791 Све дан по дан освану недиља,
0792 Виче ага бајрактара свога:
0793 „Хајде Хусо на поље изагји,
0794 Разапни ми чадор пред капијом,
0795 Ето мене свате дочекати!“
0796 Одмах Хусо агу послушао,
0797 Па га ето пред градску капију,
0798 Он разапе чадор пред капијом.
0799 Када ага до чадора сиде,
0800 Ага с Хусом сједе под чадором.
0801 Уз поље се алај помолио,
0802 Пред њим седам иде бајрактара,
0803 А за њиме силовита војска,
0804 То је глава бега Удбинскога.
0805 Када сиде Лика Мустајбеже,
0806 Оста војска у пољу зеленом,
0807 Оде беже аги до чадора.
0808 Истом мало отпочела војска,
0809 Уз поље се алај помолио,
0810 Пред алајом један на алату,
0811 То бијаше Ахмет Алајбеже
0812 Од Надина града бијелога,
0813 А за њиме кићени сватови.
0814 Још се алај један помолио,
0815 Избијају аге на алаје,
0816 Сва се војска збија пред капијом.
0817 Поглавице све заједно иду,
0818 Сва се сила с-њима сакупила,
0819 Још им Тале Ибрахима неја.
0820 Свако вели, да га не чекамо,
0821 Сам Хрњица, да га пречекамо,
0822 Јер без Тале тамо хода неја.
0823 У ријечи у којој бијаху,
0824 Помоли се на кулашу Тале;
0825 Он нејаше, ко остали људи.
0826 Обе ноге пребацио Тале,
0827 У кулаша ни узде му неја,
0828 Све му кулаш траву попасује,
0829 А на њему охоло одило.
0830 На Тали су од саје чакшире,
0831 Свакојаким искрпљене сукном,
0832 Кроз чакшире пропала колина,
0833 На плећима ћурак од медвида,
0834 А на глави капа од јазавца,
0835 Кроз капу му коса пропанула,
0836 А за Талом четрест бешлија,
0837 Крње луле а ћибуци кратки,
0838 Из десна му белај буљугбаша,
0839 А из лива обадва сестрића.
0840 Тале дојде а грлом повика;
0841 „Устај беже, да ми полазимо,
0842 Нисмо дошли аге присвојити,
0843 И његови кмета продавати,
0844 Већ смо агу дошли оженити.
0845 Јесил’ беже свате пребројао?
0846 Кол’ко беже водимо сватова?
0847 Имамо ли с-чиме на Канижу,
0848 Јер нам ваља на Мухачко сићи,
0849 Ваља нам се баном поздравити“.
0850 А вели му Лика од чадора:
0851 „Нисам Тале свате пребројио,
0852 Дедер Тале ти преброји војску“.
0853 Одмах Тале викну код чадора:
0854 „Чујете ли аге под чадором,
0855 Сваки мени право казивајте,
0856 Кол’ко који имаде нефера.
0857 Ако не би мени право казо,
0858 Ставићу му под колино главу,
0859 Ударит га дреновом тољагом,
0860 Ударит га неколико пута,
0861 Гвоздењака изнад прдењака,
0862 Ни од какве одпрднути неће.
0863 Никакве му пребројити нећу“.
0864 Свако Тали право казивао,
0865 Свак се Тале боји Ибрахима,
0866 Сваки ага каза Ибрахиму,
0867 Кол’ко који имаде нефера,
0868 Када Тале на калем узео,
0869 Има свата дванајест хиљада,
0870 Када Тале свате пребројио,
0871 Бег се крену од Удбине равне,
0872 И поведе кићене сватове,
0873 Уз њег јаше мали Мехмедага,
0874 А пред бегом седам бајрактара.
0875 Пред Мехагом Хусо на алату,
0876 Па остали иду бајрактари.
0877 Свак за свога стао бајрактара,
0878 Па са њима сила и сватови.
0879 Најзад Тале јаше Ибрахиме,
0880 И уз њега четрест бешлија,
0881 Ја каке су Талине бешлије?
0882 Фарклије је четрест момака,
0883 И пред њима Тале Ибрахиме,
0884 Него пола кићени сватова.
0885 Још сам чуо ђе говоре људи,
0886 Да ни једног олово не гагја.
0887 Тако Лика иде са сватима,
0888 Тегли Лика на Канижу билу,
0889 Тихо иде предањује често,
0890 Пето јутро под Канижу сиде.
0891 Када сиде Лика на Канижу
0892 И доведе кићене сватове,
0893 Канижани преићрамли Турци,
0894 Дочекаше кићене сватове.
0895 Туде беже конак учинуо,
0896 И у јутро рано уранио,
0897 Чауш викну, дабулхана цикну:
0898 „Хазурола кићени сватови,
0899 Нек је хазур кићена дивојка.
0900 Дуги данци а кратки конаци,
0901 Далеко је на Удбину сићи“.
0902 Опрема се кићена дивојка.
0903 Вид’ госпоје Алајбеговице,
0904 Ђе дарује кићене сватове,
0905 Сваком свату жута маџарија
0906 А агама бошчалуке дили,
0907 Мустајбегу седам бошчалука,
0908 Мехмедаги на коњу дивојку.
0909 Кренуше се кићени сватови,
0910 Запјеваше, свати запуцаше,
0911 Продречи се Тале са кулаша:
0912 „Не пуцајте праха и олова,
0913 Могло би нам браћо требовати“.
0914 Па завика Тале Ибрахиме:
0915 „Мустајбеже, дирек од Удбине,
0916 Дај ми беже изун од себека,
0917 Да ја узме четрест бешлија,
0918 Па да идем на поље Мухачко,
0919 Да ја видим јели дошо бане.
0920 Ја сам тамо шићар подпазио,
0921 Да је Јован сишо харамбаша,
0922 То је ујак Сибињлије бана,
0923 Брат рогјени паше Канишкога,
0924 Да је себи чадор разапео
0925 О Мустајбег, у гори Мухачкој,
0926 И са њиме стотину пандура,
0927 То је стража Сибињлије бана,
0928 Туде ће нас Јован дочекати,
0929 Да упитам Јован харамбашу,
0930 Од ког’ стражу у планини чува“.
0931 Њему беже изун допустио.
0932 Види Тале мировати неће,
0933 Он подиже четрест бешлија,
0934 Оде Тале одведе бешлије.
0935 Када сиде Тале и бешлије,
0936 Јованову сидоше чадору,
0937 Кад ал’ сиде Јован харамбаша,
0938 И код њега стотину пандура;
0939 Ја како се Јован наредио,
0940 Сав у срми и чистоме злату,
0941 Свитли му се калпак на очима.
0942 Када му се Тале прикучио
0943 Тале викну, ко да се помами:
0944 „О Јоване божји несретниче,
0945 Што ћеш овде данас у планини,
0946 Чију стражу на планини чуваш,
0947 А Јован му вели од чадора:
0948 „Што се за ме бринеш у планини,
0949 Овде чекам кићени сватова,
0950 Нек ми овде оставе дивојку,
0951 Па нек с миром иду на Удбину.“
0952 Кад те Тале разумио ричи,
0953 Па он вели Јован харамбаши:
0954 „О Јоване немој напргјиват,
0955 Коме хоћеш Туркињу дивојку?“
0956 А Јован му вели од чадора:
0957 „Што се бринеш данас у планини,
0958 Ја коме ћу гиздаву дивојку?
0959 Мени ју је паша поклонуо,
0960 Да оженим бана Сибињлију.
0961 Кад те ричи Тале разумио,
0962 На њему се длака исправила,
0963 Ко на вуку просинца мјесеца.
0964 Дигоше се уз вилице брци,
0965 Очи му се крви надолише,
0966 Подрхташе у мишици руке,
0967 Он на балчак наслонуо руку,
0968 А подвикну Јован харамбаши;
0969 „О Јоване немој замирити,
0970 Што ћу с тобом кавгу заметнути,
0971 Какав паша, да поклања Хату,
0972 Кад је Хатин у животу бабо.
0973 Није паша Хате одхранио,
0974 Већ ју њезин одхранио бабо.
0975 Бабо ју је нама поклонуо,
0976 Ми смо с њоме Меху оженили.
0977 Држ’ се добро Јован харамбаша,
0978 Рећи немој, да сам преварио.
0979 Он на чадор наћера кулаша,
0980 На Талана пушке запуцаше,
0981 Обзире се Тале на делије,
0982 Сваком жао Тале Ибрахима,
0983 Сви четрест љуто ударише,
0984 А солдати живо дочекаше,
0985 Све на огањ и на ватру живу.
0986 Ал’ залуду што пушке пуцају,
0987 Кад од њиха зрња одскакују,
0988 Фатише се посиклица криви;
0989 Док би мајка задојила сина
0990 И јуначким пасом опасала,
0991 Изсикоше стотину пандура
0992 И пред њима Јован харамбашу.
0993 Види Тале мировати неће,
0994 Он завика четрест бешлија:
0995 „Браћо моја овде код чадора,
0996 Разбацајте леше по планини,
0997 Ја ћу свући с-Јована хаљине,
0998 С-њега свући, па на се обући“.
0999 Тале свуче с-Јована хаљине,
1000 С-њега свуче, па на се обуче,
1001 Још устаче капу камилавку,
1002 Сједе Тале у златну столицу,
1003 А двори га четрест бешлија,
1004 У том Лика стиже и Личани.
1005 Кад Мустајбег до чадора сиде,
1006 Под чадором Талу угледао,
1007 Он Талану турски селам викну,
1008 А Тале му селам одпримио:
1009 А ста вика под чадором Тале:
1010 „Види беже свилена чадора,
1011 Види беже у мене хаљина,
1012 Види беже за главом калпака.
1013 Вид’ у мене од злата столице,
1014 Види стола а види ракије.
1015 Кад ја сидем на широку Лику,
1016 Вира ј’ и Бог бићу поглавица“.
1017 „Хоћеш кењче ко и јеси Тале“.
1018 Бег подиже Талу од чадора,
1019 Понесоше чадор на Удбину,
1020 Када беже гору преходио,
1021 На Мухачко равно ударио
1022 Кад погледа Лика од голуба,
1023 Кад Мухачко поље поцрнило
1024 Од шкрљака и од телећака,
1025 Шала није петнајест хиљада,
1026 Јер је бане чадор разапео,
1027 А поредо у глиду солдате.
1028 Када Лика на поље изајде
1029 И устави кићене сватове,
1030 Стала војска једна прама другој.
1031 Бег разапе свилене чадоре,
1032 Туј ће беже конак учинити,
1033 Јер му се је војска заморила.
1034 Туде беже конак учинуо
1035 И у јутро рано уранио,
1036 И на јутру кахву потрошио,
1037 И уз њега кићени сватови.
1038 Мехо чува канижке дивојке,
1039 Док ето ти на коњу катане,
1040 Оно носи књигу у праципу,
1041 Пита чадор Лике Мустајбега.
1042 Када влашће Мустајбегу дојде,
1043 Даде књигу Лики Мустајбегу.
1044 Књигу гледа Лика Мустајбеже,
1045 Када књига Сибињлије бана.
1046 Шта је бане у књизи правио?
1047 Чуј Турчине Лика Мустајбеже,
1048 Ти си сишо на Канижу билу,
1049 И повео Хату Канижкињу,
1050 Оженио Шарца Мехмедагу,
1051 Погубио Јован харамбашу;
1052 Мој је ујак Јован харамбаша.
1053 Чуј ме Лика поштени Турчине,
1054 Пошаљи ми малог Мехмедагу
1055 И уз њега Хату Канижкињу,
1056 П’онда ајде с миром на Удбину.
1057 Ако не даш Мехе и дивојке
1058 А ти мени спреми Мехмедагу,
1059 Да јуначки мејдан подилимо,
1060 Или за њег’ мејданџију тражи.
1061 Када беже књигу прегледао,
1062 Па видио шта му књига каже,
1063 Онда Лика викну Мехмедагу;
1064 „Мехмедага моје дите драго,
1065 Хо’ш ли влаху на мејдан изаћи,
1066 Ил’ ћеш за се мејданџију наћи?“
1067 А вели му мали Мехмедага:
1068 „Хоћу беже обадва ми свита,
1069 Ја ћу влаху на мејдан изаћи.“
1070 „Само беже ја ти љубим руку,
1071 Код кога ћу цуру оставити?“
1072 А вели му Лика Мустајбеже,
1073 Хајде Мехо, не брини се Хатом,
1074 Хата неће у каурске руке,
1075 Ја ћу Хати врћи диверове,
1076 Из Кладуше Мујова Халила,
1077 Од Удбине Диздарева Меху.
1078 Они ће ти очувати Хату,
1079 Ако би се заметнула кавга,
1080 Ти се не бој својој Канижкињи
1081 Они ће ти цуру очувати“.
1082 Када ага ричи разумио,
1083 Одмах ага на ноге скочио,
1084 Па он приде до зекана свога,
1085 Он зекану притеже колане,
1086 Па повика бијесна зекана,
1087 Испрати га Хусо на алату,
1088 Хоџе ђулбе дову заучише,
1089 Рад мејдана малог Мехмедаге.
1090 Оде ага оћера зекана,
1091 Опази га од Сибиња бане,
1092 Па повика слуге код чадора:
1093 „Повед’ те ми бијесна гаврана,
1094 Ето мени сада мејданџије.“
1095 Слуге бану врана доведоше,
1096 Бан посиде бијесна гаврана,
1097 Па пред Меху на поље изагје.
1098 Кад су били један поред другим,
1099 Онда вели бане са гаврана:
1100 „Ја Турчине мали Мехмедага,
1101 Како ћемо мејдан дијелити?“
1102 „Богме влашче, како теби драго.“
1103 „Кад је Туре како мени драго,
1104 Бјежи Туре ја ћу окупити.
1105 Ако тебе стигнем на гаврану,
1106 Да ти узмем са рамена главу.
1107 Ако тебе не могнем стигнути,
1108 Бјежаћу ти до чадора свога,
1109 Ако стигнеш мене на зекану,
1110 Ти осицај како теби драго“.
1111 То рекоше, ати потекоше,
1112 А побиже ага на зекану,
1113 За њим бане наврже гаврана.
1114 Близу бане агу достигнуо,
1115 За њим бане копље отиснуо,
1116 Добар зекан копље опазио,
1117 Па се с-десна у лијево баци,
1118 Покрај аге копље протркало.
1119 Када бане види на Мухачу,
1120 А да аге копље не зафати,
1121 За њим бане пушку опалио,
1122 Кад од бана дими полетише,
1123 Два сингјирли зрна полетише,
1124 Обадвоје агу погодило,
1125 Погодише ал’ не оборише,
1126 Онда ага поврати зекана,
1127 Пред њим бане поврати гаврана.
1128 А побиже бане на гаврану.
1129 Рањен ага наврго зекана,
1130 Види бана наметну гаврана,
1131 Куд најгушћа глија и парада,
1132 За њим ага наметну зекана.
1133 Дочекаше уписни солдати,
1134 Све на огањ и на ватру живу.
1135 Још дви агу пушке ударише,
1136 Рањен ага у логор умаче,
1137 А ста вика Тале Ибрахима:
1138 „Уч’те дову хоџе и хаџије,
1139 Да брез дове не гину јунаци,
1140 Дедер Лика, да ми ударамо,
1141 Рањен нам је ага у логору“.
1142 Хоџе ђулбе дову заучише,
1143 А хаџије зићир донесоше,
1144 А остали ударише Турци.
1145 Тргоше се млади бајрактари,
1146 Фука стаде у небу бајрака.
1147 Црне земље стаде гудљевина,
1148 Кад се силе двије удариле,
1149 Рабри боже немила састанка.
1150 Грми сјева а крв се пролива,
1151 Ни брат брата познати не море,
1152 Ја камо ли Турчин каурина.
1153 Сама оста у пољу дивојка
1154 И уза њу два дивера млада,
1155 Једно Халил Мује Кладушкога
1156 Друго Мехо старог Диздараге
1157 Када су се силе удариле,
1158 Да видимо млади диверова.
1159 Оставише у пољу дивојку,
1160 Обадва се ватри појагмише,
1161 И Личаним хампу учинише,
1162 Тако стало четири сахата.
1163 Да видимо Диздарева Мехе,
1164 Из логора ишћеро дората,
1165 Ђе је Хату оставио Мехо,
1166 Кад му неја Канижке дивојке.
1167 Одма Меху зло на уму било,
1168 Са Мухача отишће дората,
1169 И оћера бана на дорату.
1170 Нека иде како њему драго,
1171 Да видимо Кладушког Хрјнице,
1172 Кад се ђењак мало утишао,
1173 Јере Турци мејдан освојише,
1174 Побише се крањци до Сибиња,
1175 Види Мује наметну ђогата.
1176 Када Мујо доћера ђогата,
1177 Ђе је цура била на Мухачу,
1178 И уз цуру два дивера млада,
1179 Кад му Хате неја Канижкиње,
1180 А неја му брата ни Мехаге,
1181 Одмах Муји зло на уму било,
1182 Па под собом отишће ђогата,
1183 Он оћера бана на ђогату,
1184 У планине ударио Мујо,
1185 Кад угледа бијесна зекана,
1186 Добар зекан малог Мехмедаге.
1187 До њег Мујо прићера ђогата,
1188 Туде малог Мехмедагу најде,
1189 Ђе он лежи под зеленом јелом,
1190 Јер су Меху ране освојиле,
1191 Њему Мујо турски селам викну.
1192 Мехмедага очи отворио,
1193 Више себе Меху угледао.
1194 Он Хрњици селам одпримио,
1195 А Хрњица разјаха ђогата,
1196 Па он Мехи вели у планини:
1197 „Мореш ага узјахат зекана,
1198 Да те попнем на коња зекана,
1199 Па ти хајде на поље Мухачко,
1200 Јер смо ага мејдан освојили.“
1201 А вели му у планини Мехо:
1202 Дигни мене на зекана Мујо,
1203 Чини ми се могу одјахати“.
1204 Мујо њега диже на зекана,
1205 Додаде му у руке кајасе,
1206 Још му вели у планини Мујо:
1207 „Пусти ага зекану кајасе,
1208 Сам ће тебе снити на Мухачко“.
1209 Оде ага оћера зекана,
1210 Мујо свога посиде ђогата;
1211 Мало Мујо у напредак појде,
1212 Једног писца тука у планини,
1213 Момак иде грозне сузе лије.
1214 Кад се Муји ближе прикучио,
1215 Позна Мујо Диздарева Меху,
1216 Њему Мујо турски селам викну,
1217 Преко плача отпримио Мехо.
1218 А Мујо му вели у планини:
1219 „Брате Мехо камо ти дивојка,
1220 Ђе си брата оставио мога,
1221 А камо ти дорат од мејдана?“
1222 А Мехо му рече у планини:
1223 „Брате Мујо ако Бога знадеш,
1224 Када су се силе удариле,
1225 Ја сам Мујо цуру оставио,
1226 А са твојим гојеним Халилом,
1227 Ми смо вама хампу учинили,
1228 Касно мени на ум препануло,
1229 Да потражим Канижку дивојку,
1230 Ја ишћера бијесна дората,
1231 Кад ал’ неја Канишке дивојке,
1232 Одмах ми је зло на уму било,
1233 Ја сам Мујо бана окупио,
1234 И близу га Мујо достигнуо:
1235 Кад нам коњи упоредо бјеше,
1236 Превари ме од Сибиња бане,
1237 Уби мени подамном дората.
1238 Куку доре ране не пребоне,
1239 И умријећу приболити нећу,
1240 Сад ја знадем кога сам имао,
1241 Ја остадо сад сирота Мујо.
1242 Док се с мртвим ја растави дором,
1243 Дотле влашче оћера гаврана:
1244 И однесе Канишку дивојку.
1245 Ја се Мујо натраг повратио,
1246 А почу се грло Халилово,
1247 Ђе он виче бана са гаврана,
1248 Бјежи Бане Бара те штенила,
1249 Нигје тебе оставити нећу,
1250 Док је Бога и гаврана мога,
1251 Сћераћу те низ три краљевине“.
1252 Тому рече крај Мује окрену,
1253 Оде Мехо пјеше у планину.
1254 Да видимо Мује на ђогату,
1255 Гје одјаха велика ђогата,
1256 Па ђогата привеза за јелу.
1257 Ето Мује на врх од јелике,
1258 Па потеже дурбин од очију,
1259 Па сејири поље под ногама.
1260 Гледа поља шест пуни сахата
1261 У по поља опазио бана,
1262 Још му неја гојена Халила.
1263 Бан кидисо велику гаврану,
1264 Ал’ му вранац макнути не море,
1265 Јер потешка засобица Хата,
1266 А вранац се храмљив догодио.
1267 Када Мујо очи отиснуо,
1268 Изниче му Халил на малину,
1269 Паше врана са обадве стране.
1270 Близу бана Халил достигнуо,
1271 Поред њиме наћера гаврана,
1272 Продречи се са јелике Мујо:
1273 Не нагони врана на Магјара,
1274 Убиће ти бијесна малина“.
1275 Мисли Мујо море довикати,
1276 Ал’ залуду што га довикује,
1277 Кад не чује Халил на гаврану.
1278 Кад им коњи упореду били,
1279 Види влаха, пушке окренуо.
1280 На Халила пушке окренуо
1281 Не погоди гојена Халила,
1282 Већ му врана свати по колани,
1283 Мртав вранац паде по пољани,
1284 А Халил се хитар догодио,
1285 Он се с-враном раста на пољани,
1286 Па потече пјеше на ногама.
1287 Ја сам чуо, ђе говоре људи,
1288 Да је мого ата достигнути;
1289 Лахко му је било достигнути.
1290 Сусто вранац носећи дивојку.
1291 Кад је Халил пољем прелетио
1292 Пјеше тера за пола сахата,
1293 Кад у другу полу угазио,
1294 Халил руку врже на гаврана,
1295 Он уфати канижку дивојку,
1296 По добру је мјесту уфатио.
1297 Куд је влашче пасом утегнуло,
1298 Јаки се је Халил прегодио,
1299 Он из седла изгули дивојку.
1300 И бана је коњем раставио,
1301 Паде бане у зелену траву,
1302 Халил бану руке савезао,
1303 Он дивојку врже на гаврана,
1304 Он за дизгин поведе гаврана,
1305 За гаврана врана привезао.
1306 Иде Халил и води гаврана,
1307 Докле Мују стиже на ђогату.
1308 Кад се оба брата састадоше
1309 Право они сишли на Мухачко,
1310 Када беже војску саставио,
1311 Он покопа на пољу шехите,
1312 Рањеницим сала направио,
1313 И Мехаги сала направио,
1314 Свак је Лики на очима туде.
1315 Њеко рањен, њеко погинуо,
1316 Још му није најбољега друга,
1317 Није бегу Диздарева Мехе.
1318 Беже хода за Мехагу пита,
1319 А ста вика Кладушког Хрњице:
1320 „Ја сам беже вигјо Мехмедагу,
1321 Отишо је теби и чадору,
1322 Већ су Меху саломљена крила,
1323 Погино му дорат од мејдана“.
1324 У ријечи у којој бијаху
1325 Помоли се момак од Каниже,
1326 Сав се свитли у жежену злату,
1327 Под њим добар ђогат заиграва,
1328 Њише му се о облаку глава,
1329 Све што ближе познају га аге.
1330 Кад се ближе момак прикучио,
1331 Познадоше Диздаревић Меху.
1332 Мехо дојде бегу и чадору,
1333 Селам даде осиде ђогата,
1334 Бегу даде осичену главу:
1335 „Ето беже од мене јабука,
1336 Ја сам беже сишо на Канижу;
1337 Ја сам пашу главом раставио,
1338 И пашине обуко хаљине,
1339 И пашина изјахо бјелана,
1340 Јер сам беже дору изгубио“.
1341 Отле беже покрену сватове,
1342 А рањена агу на носила,
1343 Уз њег’ Хата плаче Канижкиња.
1344 Крену Лика са Мухача равна,
1345 Све дан по дан а конак по конак,
1346 Докле сиде на Удбину равну,
1347 Свако оде завичају своме.
1348 Бег Халилу коња поклонуо,
1349 Задио му за главу челенке.
1350 Бег је бана посло до Стамбола
1351 Нек џевапи цару у Стамболу.
1352 Мехи дао за главу челенке,
1353 Што је Мехо пашу погубио.
1354 Мехмедаги добави бербера,
1355 Нек’ га бербер у оџаку личи.
1356 Личио га бербер на оџаку,
1357 У седмој га подиже недиљи.
1358 Када ага ране преболио,
1359 Он заврже велико весеље,
1360 Ко му год је пошо у сватове,
1361 Свакога је на весеље зовно.
1362 Мехмедага проводи весеље,
1363 Од дна до дна цијел мјесец дана.
1364 Кум му био Лика Мустајбеже.
1365 Оженише Хатом Канижкињом,
1366 Никада је није прекорио,
1367 Што је за њу рана допануо.
