Женидба Сибињанин Јанка
Нујан Јанко по Сибињу шеће,
Од јада се на мач наслонио,
Питао га Секула нећаче:
„Што си нујан мој ујица Јанко,
„Што си нујан и зловољан Јанко? 5
„Која ти је голема невоља,
„Тер си ми се на мач наслонио?"
Одговара Сибињанин Јанко:
„За невољу, драго дијете моје,
„Време ми је, оженио бих се, 10
„Ал' не могу да нађем дјевојке!
„Ђе ја нађем лијепу дјевојку,
„Ту не могу за нас пријатеља,
„Већ ја нађох у Мисиру граду,
„Прелијепу Мисиркињу Јану, 15
„И дадох јој тешко обиљештво:
„Двије бурме од сувога злата,
„Два кавада од зелене свиле,
„И ево ми бјела књига дође,
„Да ј' курвија нека препросила, 20
„Препросио Дмитар прекоморац,
„Моје злато своијем назива!"
Ал' му вели Секула нећаче:
„Ништа за то, мој ујице Јанко,
„Већ дај мени ораову лађу, 25
„У њу мећи трга свакојака,
„А највише тог сувога злата,
„Сувог злата и драгог камења,
„Да се возим Савом до Дунава,
„А Дунавом до сињега мора, 30
„Сињим морем до Мисира града,
„Да доведем лијепу ти Јану,
„Да те њоме оженим, ујице!“
Једва тога ујко дочекао
Даде њему ораову лађу, 35
И увлачи трга свакојака,
А највише тог сувога злата,
Сувог злата и драгог камења.
Пак се вози Секула нећаче,
Пак се вози Савом до Дунава, 40
A Дунавом до сињега мора,
Сињим морем до Мисира града,
Под Мисиром прикрмио лађу.
Телал пуче по Мисиру граду:
„Ево нама млађана трговца! 45
„Од како је Мисир постануо,
„Јошт' оваки није нам дошао,
„Ни оваког трга доносио!“
Ал' се шеће Мисиркиња Јана,
И за њоме девет девојака, 50
Приносе јој скуте и рукаве,
Скуте носе, да се не оросе,
А рукаве да се не мрљају.
Ал' говори Мисиркиња Јана:
„Мили Боже, да л'jепа трговца, 55
„Канда ј' рода војеводе Јанка!
„Како ј' гођер Мисир постануо,
„Јошт' оваки није долазио,
„Овакога трга донесао!“
Али мучи Секула нећаче, 60
Али мучи ништа не говори.
Проговара Мисиркиња Јана:
„Вај Бога ти млађани трговче,
„Уљезиде у ту своју лађу,
„Тер ми вагни једну литру злата, 65
„Да ја вржем око свога врата,
„Да не љуби Дмитар прекоморац,
„Да не љуби гола врата мога,
„Но да љуби само суво злато!“
Али вели Секула нећаче: 70
„Не ћу, Богие, Мисаркиња Јано,
„Ја не важем у неђељу злата
„Јер ће ми се, Мисиркиња Јано,
„Помамити моје теразије.
„Ван ти иди сама у ту лађу 75
„Узми трга колико ти драго,
„На од дуга за годину дана!“
Пак се шеће она у ту лађу.
И за њоме девет девојака,
И са њима Секула нећаче; 80
И потрже Секула нећаче,
И потрже сабљу од бедрице,
И оцече конопац до лађе,
Отиште је у то сиње море.
У то доба Дмитар прекоморац, 85
И он виче танко, гласовито,
По имену Секулу нећака:
„Вај Секула, вај Јанков нећаче,
„Врати мени Мисиркињу Јану,
„А на дар ти девет девојака!“ 90
Али вели Секула нећаче:
„Не ћу, Богме Дмитре прекоморче!
„Водим Јану у Сибиња б'јела,
„Водим Јану, оженићу ујка!
„А и ово девет девојака 95
„Биће мени девет веслаџија!“
