Женидба Милоша Обилића/10
ЧИН II
Пећина на Мироч-планини. У њезнноме је дну огњиште, на коме свјетлуца ватрица. Око огњишта и над њим разнолико посуђе. Над огњиштем стоји буљина. Пећина има два отвора, један према другоме. Марта сједи према огњишту на троножици и џара у ватру.
МАРТА:
Кад на небу зв’језда гасне
И утрну зраке јасне,
Постакнућу топли плам;
У врх горе нек узвија.
Докле поноћ крила свија,
Нек на ст’јени св’јетли сам.
Кога гоне,
Који роне
Суза слив,
До пећине
Нек се вине,
Био мртав или жив!
За пећином ХОР:
Хој, хој! ево нас;
Глухог доба ступа час.
МАРТА:
Б’јеле виле
Долетиле,
У језеро зелено;
Ватру џарни,
На плам жарни
Лети коло шарено.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|