Женидба Краљевића Марка (Стојадиновић)

Извор: Викизворник


Женидба Краљевића Марка

(Из Крајине)

Зарек’о се краљев сине Марво,
Зарск’о сс да се не ожени,
Да не узме од курварска рода.
Не измину девет белих дана,
Испросио за морем девојку, 5
Сакупио кићене сватове;
Па отиде за добру девојку.
Лепо су их тамо дочекали,
Пили, јели за недељу дана
Пили, јели, коње одморили, 10
Узели су лепоту девојку,
Па су натраг пошли на дворове;
Омркли су 'сред поља широка,
Разапеди три бела шатора,
Под једним је куме и девере, 15
И са њима лепота девојка;
Под другим је краљев сине Марко,
А под трећим остали сватови.
Кад је било око пола ноћи,
Тад говори куме и девере: 20
„Дај девојко, лице да љубимо!"
Ал' говори убава девојка:
„Ој Бога ми куме, и девере!
„Јест ме мати на пооду клела,
„Ни ме клела, но ме заклињала: 25
„Да не љубим старо н брадато."
Тад поскочи куме и девере,
Обријаше оне русе браде.
Ту девојка досетљива беше,
Па обадве приватила браде, 30
И зави их у свилени јаглук.
Онда рече куме и девере:
„Дај девојко лице да љубимо."
Ал’ говори убава девојка:
„Стани мало, куме и девере! 35
„Да пошетам пред бела шатора,
„Да погледам оно ведро небо,
„Да л’ је ведро, да ли је облачно."
Па не гледа оно ведро небо,
Веће иде под шатора Марку, 40
Али Марко под шатором спава.
Зазор њојзи да пробуди Марка,
Него Марку седе више главе
Рони сузе убава девојка,
Како сузе жалостивне биле, 45
Те су Марку лице опрлиле.
Скочи Марко кандар се помами,
Удари се јунак по колену,
Три му бурме на руци прснуше,
И зелена чоја на колену: 50
„Авај мени, до Бога милога!
„Ја сам рек'о да се не оженим,
„Да не узмем од курварска рода,
„Ја сам курву за себе узео“
Ал' говори убава девојка: 55
„Нисам курва од курварска рода,
„Ниси курву за себе узео,
„Курва ти је куме и девере;
„Ако ли ми, Марко, не верујеш,
„Ево браде кума и девера.“ 60
А кад зачу краљев сине Марко,
Девојци је Марко говорио:
„Лез' девојко, ти санак борави,
„Док осване сутра бели данак,
„Потражићу кума и девера.“ 65
Кад освану сутра бели данак,
Нема кума нит' има девера.
Онда Марко књигу накитио,
Па је прати остарелој мајци:
„Јеросима, моја стара мајко!
„Куми мени првога комшију,
„Одевери рођенога брата.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме (епске), сакупио и на свет издао Благоје Стојадиновић, I, у Београду, у Државној штампарији, 1869, стр. 5-7.