Жела је девојка,
на вр дела код крушку.
Где је жела туј заспала:
црна коса златно класје.
Отуд иде момче, 5
па буди девојче:
„Диг се бре, девојче,
да се наджињемо.
Који кога наджње,
стадо да му узне.” 10
Девојче је ђавол,
на воду га праћа:
јужа скраћувало,
руковеди крало,
снопје везувало, 15
па га је наджело,
стадо му узело,
пак се покајало.
Што ће мене стадо,
где да га напасем? 20
где да га напојим?
где да га ладујем?”
Момче га учило:
„Твоја руса коса,
трава детелина, 25
твоје црне очи —
два бистра извора,
твоја кршна снага
дрво јаворово:
туј да га напасеш, 30
туј да га ладујеш.”
Певач, место записа и напомена
Песму је казивала или певала: МАРИЈА СТОЈАДИНОВИЋ, из Галибабинца, стара 65 година, неписмена.
Референце
Извор
Младо лице у пламен заоди, "Градина" Ниш, 3/1974., стр. 94-95.
