Ето мене!
| Ето мене! (1861) Писац: Стојан Новаковић |
Тихо вече слађано,
Тиха уста твоја! —
Око тебе облеће
Бурна жеља моја — —
Запало је сунашце
У гору у гране,
Моја душа од тебе
Чека беле дане! —
Румен сјајна китнаста
На западу пала, —
Моја зора синула,
Мени засијала.
Моје цвеће цветало,
Сад ме мирис буди;
Опио ме, зове ме
На те твоје груди! — —
О не чекај вечери,
Ето мене тамо!
Да живимо овај век
Да за њега знамо!
Извор[уреди]
1862. Певанија Стојана Новаковића 1. стр. 39.
|