Епитафи у драгачевским селима: Рогача

Епитафи у драгачевским селима: Рогача су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Рогача (Општина Лучани).

Крајпуташи

Крајпуташ Кости Констатиновићу (†1876) (Рогача – крај пута)

Овај биљег показује тјело

покојног

КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА

из Рогаче

бивши воиник II класе

Трнавског баталијона

кои у 36 години свога живота

јуначки борећи се против турака

за славу и слободу Срба

у борби на Соколовици код Пазара

погинуо (...) јулија 1876 г.

(...)

Крајпуташ Неђељку Вилотијевићу (†1876) (Рогача – крај пута)

Овај споменик показује

почившег

НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА

из Рогаче

бив. воиник I-ве кла[се]

десетар Трнавског баталијона

које у 40 год. живота свог

храбро борећи се

у рату против турака

за славу и отечество српско

под владом

књаза Милана М. Обреновића

а погинуо у битци на Радојевцу

6-ог октомбра у 1876 Г.

И бог да му душу прости

Крајпуташ Радоју Богдановићу (†1914) (Рогача – крај пута)

Приђи ближе мили читаоче

те прочитај тужни овај спомен

дична Срба крабра ратоборца

РАДОЈА К. БОГДАНОВИЋА

из Рогаче

бивши војник II позив II чета I батаљон... пука

кои поживи 38 г.

а погибе у Босни на Тршељу

3 авгус 1914 г.

у рату србско и аустриско

и тамо сарањен.

Бог да му душу опрости

Овај подигоше му спомен

супруга јелика

и синови Милутин Светолик и Милосав

Крајпуташ Светозару Живковићу (†1914) (Рогача – крај пута)

Ој Србине роде стани

и прочитај спомен

СВЕТОЗАРА М. ЖИВКОВИЋА

Поживи 45 Год.

као угледан и поштен грађанин.

Ратовао од 12 [1912] до 1914.Г.

погинуо 22 – 10 – 1914. Г.

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше

отац мајка и браћа

Крајпуташ Драгоју Богдановићу (†1915) (Рогача – крај пута)

Ратни друже и остали моји

ево спомен где ми овде стоји

покој.

ДРАГОЈА БОГДАНОВИЋА

из Рогаче

редов 2 чете 1 батаљона 10 пука II позив

рођен 1880 год.

но ратујући против непријатеља

и борећи се за спас отаџбине

погину на Пустој реци

29. окт 1915 год.

Спомен му подигоше

Драгољуб син

и Радојка супруга

Крајпуташ Радовану Богдановићу (†1915) (Рогача – крај пута)

О путници мили род

стани мало овде

те прочитај овај натпис

овде дична Срба

РАДОВАНА БОГДАНОВИЋА

из Рогаче

бивши војник II чете I батаљон 10 пук III позив

кои поживи 53 год.

кои учествова у свим ратовима

од 1912 год. па до 1915 год.

борећи се за веру

и слободу своје отаџбине

и погибе 10 новембра 1915 год.

на положају и тамо је сарањен.

Бог да га прости

Овај му спомен подиже

супруга Живана

и синови Миленко Миливоје и Добросав

Крајпуташ Велимиру Драговићу (†1917) (Рогача – крај пута)

Овај спомен показује

краброг војника

ВЕЛИМИРА Л. ДРАГОВИЋА

из Рогаче

поднаредника 4 чете пионирске

Моравске дивизије

кои проведе свог живота 38 г.

участвовао у ратовима

од 1912 г. па до 1917 год.

(...)

где је и сарањен.

Бог да му душу прости

Овај му спомен подиже

брат Милорад

и супруга Јеленка

и синови Миодраг Драгољуб и Добрица

Чукар

Споменик Младену Станишићу (†1837) (Рогача – Чукар)

1802 године роди се

МИЛАДИН СТАНИШИЋ

пресели у вијечност

1837 Јануарија 1

Ристо подписа

Споменик Василији (†1843) (Рогача – Чукар)

Овде почива

ВАСИЛИЈА

супруга Ивана Дмитровића

поживи: 35: г

умре 6 мар: 1843: г.

писа Милое от села Рогаче

Споменик Санди (†1845) (Рогача – Чукар)

1845

САНДА

Споменик Цмиљани (†1849) и новорођенчету Арсенију (†1848) (Рогача – Чукар)

Овде почива

ЦМИЉАНА

кћи Г: Маиора кавалера

Милована Неделковића

из Вирова,

а супруга Сима

сина Ивана Живковића

кмета: рогачког

поживе 25. Г:

умре. 25. декембра 1849

и чедо иој АРСЕНИЈЕ

поживи 4. м:

умре 1848 Г.

Споменик Ивану Живковићу (†18??) (Рогача – Чукар)

Овде почива Раб Божи

ИВАН ЖИВКОВИЋ

бивши кмет главниј

Ж : С : Рогаче

поживи 50. Г :

умрие 3 . апри :

(...)

Споменик Светозару Продановићу (†1897) (Рогача – Чукар)

У овом Мрачном гробу

Почивају Земни остатци:

нашег никад заборављеног Брата:

СВЕТОЗАРА ПРОДАНОВИЋА

из Рогаче.

Бивши Занатом калва Бакалски.

И служећи у сталном кадру

разболи се: у својој 22 Год.

Умре 8. априла 1897. Год.

Бог да га прости

Овај му спомен подигоше

његова благодарна Браћа

Радисав Радосав

и вељко трговац из Чачка

Споменик Мићу Димитријевићу (†1898) (Рогача – Чукар)

Пред овим Ладним Спомеником

Сарањен је

МИЋО

син пок. Маринка Димитријевића

из Рогаче

који је погинуо од зликоваца

у селу Грабу

2. Априла 1898. Год.

у својих 14 Год.

Бог да му душу прости

Запис учини

његов брат Милосав

Споменик Милићу Живковићу (†1907) (Рогача – Чукар)

Овде је сарањен

МИЛИЋ ЖИВКОВИЋ

бив. Трговац из Рогаче

живе 27 година а тргујући

погибе са коња

код луњевачке чесме

8 маја 1907. год.

Споменик Милуну Мрдаковићу (†1915) (Рогача – Чукар)

Овде почива

МИЛУН А. МРДАКОВИЋ

из Рогаче.

Бивши војник пекарске чете

Шумадијске дивизије I позива.

Кои у рату од тешких рана

своје младости од 28 год.

а умро је у селу Раткову

марта 1915. Год

и тамо је сарањен

Запис учини

његов Брат Милосав

Споменик Видосаву Димитријевићу (†1916) (Рогача – Чукар)

Пред овим Ладним Спомеником

Сахрањени су Посмртни остатци

ВИДОСАВ

син Маринка Димитријевића из Рогаче,

војник 2. чете I бат. II шумадинског пука.

Угинуо 24. јуна 1916. Год.

на Јадранском Мору

у лађама од непријатеља

у својих 19 година

Бог даму душу прости

Спомен подиже

његов Брат Милосав

Споменик Радисаву Пропадовићу (†1924) (Рогача – Чукар)

Ево гроба вечног двора

који тико показуј

вечите земне остатке

дичног Србина

РАДИСАВА ПРОПАДОВИЋА

из Рогаче

који часно поживи 63 год.

а престави се у вечност

16. маја 1924. год.

по старом старом календару

Бог да му опрости племениту душу

Спомен овај подигоше му

супруга Винка

и синови Богољуб Јездимир и Младен

и остала родбина

Споменик Маринку Димитријевићу (†1926) (Рогача – Чукар)

Пред овим Ладним Спомеником

Посмртни остатци

МАРИНКА ДИМИТРИЈЕВИЋА

из Рогаче

Поживи 73. г.

Преставио се у Вечност

8. фебруара 1926. год.

Бог да му душу прости

Спомен подиже му

његов син Милосав

Споменик Милисаву Димитријевићу (†1946) (Рогача – Чукар)

МИЛИСАВ М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

из Рогаче

који поживи 61 год.

Умро 1. IX 1946. г.

У рату од 1912 до 1915. г.

На Церу са медаљом.

Бог да му душу прости

Спомен подиже

жена Пелагија

и зет Тихомир

Црквине

Споменик Радоњи Вујовићу (†1837) (Рогача – Црквине)

1837

Ође почивају кости

Раба Божијего

РАДОЊЕ ВУИОВИЋА СИМОВИЋ

+ 18 декемврија

Споменик Мијаилу Радоњићу (†1838) (Рогача – Црквине)

1838

Зде Почива раб Божи

МИЈАИЛО РАДОЊИЋ

20. година Ж

Споменик Луки Петровићу (†1850) (Рогача – Црквине)

1850

овде почива

ЛУКА ПЕТРОВИЋ

поживе 60 Г:

умре 4 Марта

Ови биљег удари му

ж[ена] Лепосава

и Радисав радов: из Живице

и кћери Его

Анка и Станица и Роса

Споменик Радовану Зоћевићу (†1852) (Рогача – Црквине)

1852

овде почива

РАДОВАН ЗОЋЕВИЋ Миловано:

поживи 48. Г:

умре 19. Ф:

честно са својом

супругом ПЕЈКОМ

поживи (...)

заедно умреше

писа Радосав Чикириз

села Ртију

Споменик Јовану Драговићу (†1866) (Рогача – Црквине)

овде почива Раб Бо:

ИОВАН ДРАГОВИЋ

Бивши Кмет

из С[ела] рогаче

Поживи 84 г.

умре 20 Ф: 1866 . г.

оваи билег удариму

Син Его кмет Паун

писа Глишо Пуза

Споменик Милисаву Радоњићу (†1867) (Рогача – Црквине)

Овде су тико смирени

телесни останци

Раба Божиег

МИЛИСАВА РАДОЊИЋА

житеља рогачког

и кмета обшт[тине]

грабске: и рогачке

кои поживи чесно

од своег рођења 60. Год:

и преселисе у вечнос

28-г Јануара у 1867 Год.

Бог да му душу прости

Споменуга

Иово и Милое и Милија

Синови Его

Споменик Мијаилу Радоњићу (†1870) (Рогача – Црквине)

С десне стране свог ђеда

тико почива Младенац

МИЈАИЛО

син Јова Радоњића

из Рогаче

коие као ђак I разреда

Слушао наук у школи Горачкои

Преставиосе у најлепшем цвету

од 11 год. 15 Марта у 1870 Г.

На жалост свом роду (...)

Споменик Павлу Зоћевићу (†1871) (Рогача – Црквине)

Овде почива тико

раб божи

ПАВЛЕ ЗОЋЕВИЋ

Житељ рогачки

бивши кмет рогачки

А кои чесно и поштено

Поживи 46. Год:

а преселио се у вечност

14-го Марта 1871. Г:

и бог даму душу прости

и вовјеки амин

писа Глишо Дмитрић

из Котраже

Споменик Миловану Радоњићу (†1900) (Рогача – Црквине)

Спомен овај показује

МИЛОВАНА РАДОЊИЋА

из Рогаче

коије сваком Србину

и Србском сину

душевно пријатељ био

и чесно поживио 105. Год.

Престависе у вечност

14. јануара 1900. Г.

Бог да му душу прости

Спомен овај подиже

благодарни син Светозар

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.