Епитафи у драгачевским селима: Прилипац

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Прилипац су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Прилипац (Општина Пожега).

Црквена порта[уреди]

Споменик свештенику Миловану Протићу (†1829) (Прилипац – црквена порта)

Зде почивает
Раб Божи
свешћено Јереи
МИЛОВАН ПРОТИЋ
из села Гуче
Престави се
М[есе]ца фервари 18
1829 лето
писа Поп Ристо Син Его


Споменик Свештенику Христифору Протићу (†1845) (Прилипац – црквена порта)

Овде почивају кости
блаженоупокојеног
раба божиег
свјашченојереја
ХРИСТИФОРА ПРОТИЋА
Пароха прилипачког
и жи[теља] Гучког
поживе с братиеју своеју 56.л[ета]
А пресели се у вечност
и предаде Богу Дух Свој
16 апр[ила] М[есеца] 1845.


Споменик Миловану Недељковићу (†1855) (Прилипац – црквена порта)

Ој љубезни србскиј мили роде
умољено престависе овде
и прочитај овај гробни спомен
да разумеш кога покрива...
Под овим ладним мрамором
тихо почива раб Божиј
Г. МИЛОВАН НЕДЕЉКОВИЋ
Маиор и Царско–Турског ордена Кавалер
Он е 40. година као срески старешина у Драгачеву,
правителство и отечество,
свое верно и беспоштедно послужио,
а после као пензионирани Мајор
у 65-ој години старости свое
у вечност преселио се
4-ог фебруара 1855 године
Вечна му памјат!
настојанијем наместника драгачевскога
Г. АКСЕНТИЈА ПРОТИЋА

Крајпуташи[уреди]

Крајпуташ Саву Антовићу (†1914) (Прилипац – крај пута)

Овај спомен показује
кога међу живима није:
Млад и бујни тамо паде за
свој народ живот даде
отаџбини на бранику
дужност јесте то војнику
САВО Љ. АНТОВИЋ
из прилипца
Бивши каплар 4 чете 1 батаљона
10 пука таковског
кои поживи 24. Год.
погиб: 9 новем: 1914 г.
код Обреновца
у рату српском и аустринском:
и тамо сарањен:
Бог да му душу опрости:
Овај спомен подигошему
његове чиче Милован и Миливоје
и браћа Сретен и Лека Антовићи


Крајпуташ Миленку Антовићу (†1915) (Прилипац – крај пута)

Ој путниче!
Стани овде дужност зове
да прочиташ речи ове:
на бојишту он је пао
и за Српство живот дао:
гонила га жеља мила
да му Српство буде сила
а постиже мисо своју
кад погибе у том боју
МИЛЕНКО М: АНТОВИЋ
из Прилипца
актив: наредник 4 чете
1 Баталиона: 10 пука
коие поживио 23. г.
А рањен на Шабцу
и дотеран у болницу у Крагујевцу.
и умро. 20. фебру. 1915 Г.
и тамо сарањен:
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше му.
његове чиче Милован и Миливоје
и браћа Војислав и Петар
и рођак Сретен

Сеоско гробље[уреди]

Споменик Илији Јаковљевићу (†1908) (Прилипац – гробље)

Приђи ближе мили читатељу
те ти види ко овде почива
кога ова ладна земља скрива
дична Срба добра домаћина
раба божија
ИЛИЈА ЈАКОВЉЕВИЋ
дугогодишњи кмет
овог села Прилипца
који чесно и богато
поживи 73. год.
А умрије 25 марта 1908. год.
Бог да му душу прости
Овај надгробни спомен
подижему из поштовања
његов син Иван
и унуци Тикомир Милош
и остали


Споменик Светозару Радојевићу (†1914) (Прилипац – гробље)

Овај споменик
показује име
СВЕТОЗАРА РАДОЈЕВИЋА
из Прилипца
Бившег Војника 4 чете.
3-ег Батаљона. X пука. III позива.
Храбро. Борећи се.
против, непријатеља.
Аустрије на Брестовику
погибе 26. новембра 1914. г.
у 46. година своје старости.
Бог да му Душу Опрости
Овај спомен подигоше
своме оцу Светозару синови
Драгољуб, Вељко и Милоје
Радојевић


Кенотаф Милисаву Јовановићу (†1915) (Прилипац – гробље)

За слободу ја сам пао
и за српство живот дао
МИЛИСАВ
син Рајке и Арсенија Јовановића
из Прилипца.
Бив. војник 2 чете 2. Бат.
2. прекобројног пука III поз.
шумадинске конбиноване дивизије.
Који поживи 22 год
А бранећи своју отаџбину
погибе на положају
бугарском фронту око Књажевца
месеца децембра 1915. г.
и тамо је сахрањен
Бог да му душу прости
Овај спомен подигошему рођаци
Петар. Дмитар. Новак. Милош. Томо.
Ненад и Радоје Јовановићи
Писа тихомир Петронијевић
из Лисица


Кенотаф Мајсторовићима: оцу Миленку (†1916) и синовима Милији (†1915) и Благоју (†1915) (Прилипац – гробље)

Труба свирну с бојне Дрине
у бој зове, еј Србине:
Соко прну из свог гнезда
и поведе два витеза
Овај спомен показује име оца
МИЛЕНКА
и два сина
МИЛИЈУ и БЛАГОЈА
МАЈСТОРОВИЋА
из прилипца
који за слободу и отаџбину
дадоше своје животе
МИЛЕНКО
поживи 47. г.
као борац 3 позива заробљен
у ропству умро у Ашану 25: X 1916. г.
синови
МИЛИЈА
поживи 22 г.
као борац сталног кадра
погибе на положају Малој Крсни
9. X 1915. г.
и
БЛАГОЈА МАЈСТОРОВИЋА
из Прилипца
који за слободу и отаџбину (...)
10. IV 1915 г.
и тамо су сарањени
Овај спомен подигоше наследница
Ђурђија и зет Милан Лазаревић
Писа Тих. Д. Петронијевић
из Лисица


Споменик Мирку Јаковљевићу (†19??) (Прилипац – гробље)

Пред: овим: спомеником:
а под: овом: ладном плочом:
почивају кости:
упокојеног раба Божије
МИРКА ЈАКОВЉЕВИЋА:
бившег: пекара: и домаћина.
из овог села: Прилипца:
који часно: и поштено:
поживи (...)
а умре (...)
Овај споменик: му подигоше:
синови: Милун, Гојко, и Млађен
и верна супруга Јеленка
Писа Љубисав Кукић из Лисица

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.