Епитафи у драгачевским селима: Гуча (варошица)
Епитафи у драгачевским селима: Гуча (варошица) су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у Гучи (Општина Лучани).
Црквена порта
[уреди]Споменик проти Милутину Илићу (†1814) (Гуча – крај цркве)
- Под овом студеном стијеном
- тико почива раб Божиј
- МИЛУТИН ИЛИЋ
- из Гуче,
- пречесниј прота
- и храбриј командант
- Драгачевскиј,
- велики родољубац
- и ревнитељ цркве и вјере
- славниј ратоборац
- за слободу отечества
- кои е у 85 години старости свое
- упокоио се
- 14 јануарија 1814 љета.
- Вјечна му памјат!
- Благодарни унук Симеон Протић
- постави му овај мермерниј споменик
- 1851 љета.
Споменик протојереју Павелу Николићу (†1835) (Гуча – крај цркве)
- Овде почивају кости
- протојереја
- ПАВЕЛА НИКОЛИЋА
- бившег намесника ове цркве.
- Поживи 97. Г.
- А престав[и се]
- 17. но[в]ем[бра] 1835.Г:
Споменик Јовану Броћићу (†1839) (Гуча – крај цркве)
- Овде почивају кости
- ИОВАНА БРОЋИЋА
- бившег терговца
- 1839
- Обновио надпис овог гроба
- унук Петроније Броћић
- тутор цркве у Гучи
- 1939
Споменик Маринку Радивојевићу (†1843) (Гуча – крај цркве)
- Овде почива
- раб Божи
- МАРИНКО РАДИВОЈЕВИЋ
- сарач поживе 18 Л[ета]
- П[реминуо] 1843:
Споменик Петронију Бугарину (†18??) (Гуча – крај цркве)
- Под овом плочом
- почивају мошти земне
- ПЕТРОНИЈА БУГАРИНА
- кмета села Гуче
- кои даде 1825 Г. поље
- за изградњу цркве
Споменик Милисаву Протићу (†1852) (Гуча – крај цркве)
- Овде под овом стеном
- почива Раб Божи
- МИЛИСАВ ПРОТИЋ
- из села Гуче.
- Био кмет и
- преседник општине Гучк[е].
- Поживи (...)
- престави се 23. Декембра 1852 Г:
- Син Ђока протића кнеза
- и војводе Др[агачевског]
- који се борио
- за христову веру и закон.
- На Сјеници од Вран паше погинуо
- при владанију почетка
- кнеза Милоша Обреновића.
- Овај спомен пос[ади]
- Милосав П[ротић] син његов
Споменик Обраду Протићу (†1853) (Гуча – крај цркве)
- Под овом студеном стеном
- тико почива Раб Божи
- ОБРАД ПРОТИЋ
- жител села Гуче.
- Поживи 35 Г.
- престави се 18ог Јануара 1853. Г.
- Лака му земља.
- Вечна му памјат.
- Много ожалошћена маика његова
- Госпава С[упруга] почив. Радосава
- воздвиже спомен овај
Споменик Јанку Николићу (†1853) (Гуча – крај цркве)
- Под овом студеном плочом
- почива раб Божи
- ЈАНКО
- син почившег
- Проте Драгачевског
- Павла Николића
- из села Гуче.
- Поживи 73 године
- а престави се 27 јунија 1853.г.
- Много желећи
- овај храм наново Воздигнути
- приложио је 1800 гроша
- и трудио 3 године
- док се храм свршио,
- да би своје кости сахранио
- под крило цркве.
Споменик Миљку Ћумуровићу (†1876) (Гуча – крај цркве)
- Овај биљег Показује
- тјело почившег
- МИЉКА ЋУМУРОВИЋА
- из Гуче
- бившег војника Прве класе II-ге чете
- Драгачевског батаљона
- коије у 24. год. живота свог
- јуначки борећисе против турака
- за славу и слободу срба
- погинуо у борби на погледима
- под Јавором 23-г јула 1876 г.
- и бог даму душу прости
- Оваи спомен подигошему браћа
- милош раденко и јеврем
Споменик Драгићу Чикиризу (†1877) (Гуча – крај цркве)
- Овое споменик
- ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА
- из Ртију
- бившег Храброг воиника
- I-ве класе III чете
- баталиона драгачевског
- којие у 21 год. Живота
- у најлепшем цвету младости своие
- јуначки борећисе против турака
- за славу и слободу Срба
- погинуо у рату (...)
- 12 Септембра 1877 год.
- Бог даму душу прости
Споменик свештенику Милану Ђорђевићу (†1960) (Гуча – крај цркве)
- Свештеник
- МИЛАН П. ЂОРЂЕВИЋ
- Арх[ијерејски]. Намесник
- драгачевски
- рођен 1907. г.
- а упокоио се 1960. г.
- Спомен плочу подиже
- супруга Велисава са децом
- 1961. г.
Гротница
[уреди]Споменик Мијаилу Новаковићу (†1831) (Гуча – Гротница)
- МИЈАИЛО НОВАКОВИЋ
- поживи
- 70 лета
- умре на 1831:
Споменик Обрену Павловићу (†1838) (Гуча – Гротница)
- почива
- ОБРЕН ПАВЛОВИЋ:
- Жи: 19 го:
- прес: 1838 : ле
Споменик Сретену Лукићу (†1855) (Гуча – Гротница)
- Овде почива
- Блаженоупокоени
- раб Божии
- СРЕТЕН
- син лука ерића,
- бившии жител села Гуче
- поживи. 44. год:
- и умре, 20. октомбра у 1855. Г:
- Споменик оваи подижему
- верна супруга его
- Станисава
- са три ниова младолетна сина
- Милошом: и Милиом и Живком
- А написага Радосав:
- Чикириз из Ртију
Споменик Луку Ерићу (†1856) (Гуча – Гротница)
- Овде почива
- раб Божи
- ЛУКО ЕРИЋ
- жител Гучки
- поживи 80 г:
- умро 15 априла 1856. Г:
- Овај спомен подижему
- унук Милија
Споменик Петру Тошићу (†1888) (Гуча – Гротница)
- Срећа је Материна у деци њеној
- а сад својој једне дубоке ране
- изненадне за Срце Матерно.
- изгуби милог сина и брата
- доброг бледог Анђела
- ПЕТРА
- у пролећу живота у 22.гој Г.
- 26. Априла 1888 Г.
- Остави овај земни Цвет
- и прну Небеском плаветнилу
- у круг добри Серафина
- да песмом својом
- весели сен Родитеља својих
- Нека је светла и топла успомена твоја
- добри Анђелу
- мили сине и брате Петре
- Мили Очеви Мајке Браћо и Другови
- приђите и прочитајте
- жалост Судбине доброг Покојника Петра
- Овај велики и студени камен
- Подиже свом једином брату
- Светозар Тошић трговац из Чачка
Споменик Милети Икодиновићу (†1889) (Гуча – Гротница)
- Овде почива
- главни дунђер
- МИЛЕТА ИКОДИНОВИЋ
- из Гуче рођен 1857 Г.
- поживи 42 Г.
- А умроје 1889 Г.
- Спомен подижему
- супруга Винка
- и њени синови
Споменик Кристини Ђорђевић (†1905) (Гуча – Гротница)
- Овај Свету мој жалосни цвету,
- рано цветаг, па рано увенуг:
- као ружа од јаркога сунца
- Овде почива раба Божија
- КРСТИНА девојка
- кћер Милије П. Ђорђевића
- из Гуче
- која часно поживи 19 Г.
- Умрла је 8. децембра: 1905 Г.
- Овај спомен сподигоше јој
- отац Милија.
- мајка Миленија.
- браћа. Видосав. Милосав и остали
- Писа Милан Ђ. Милићевић
- из Лиса
Споменик Драгићу Станићу (†1914) (Гуча – Гротница)
- ДРАГИЋ СТАНИЋ
- из Гуче.
- Рођен 30. XII. 1872. г.
- бив. Мајстор
- и војник I-ве чете I бат.
- X пр. пука III позива.
- Учествовао у рату 1912 и [19]13.г.
- а погибе на Космају
- бранећи отаџбину
- 25. новембра 1914. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подижему
- син Рајко
- и супруга Станка
Споменик Милојку Станићу (†1915) (Гуча – Гротница)
- За успомену
- нашем сину
- МИЛОЈКУ СТАНИЋУ
- војнику 3 чете I батаљона 11 пука
- који поживио 20 година
- а пушти се на боловање
- и умре код своје куће
- 27 маја 1915. Год.
- Овај споменик подигошему
- ожалошћени родитељи
- отац Радосав
- мајка Миљка
- и браћа Раденко и Милоје
Споменик Светозару Броћићу (†1915) (Гуча – Гротница)
- СВЕТОЗАР М. БРОЋИЋ
- син Јулке и пок. Младена Броћића
- из Гуче.
- Рођен Јула 1884.Год.
- Војник 3. чете 5.Бат. 5-ог Пр. Пука.
- погибе у 22. год.
- своје Младости на Глоговцу
- 17 октомбра 1915. Год.
- Борећисе са Аустријанцима
- за веру и отаџбину.
- Бог да му душу опрости
Споменик браћи Вукосављевић: Периши (†1915), Миловану (†1913) и Велимиру (†191?) (Гуча – Гротница)
- За вечну успомену
- и никад не прежаљениг
- моја три сина у рату изгинули
- ПЕРИША од 25. Г.
- МИЛОВАН од 21 г. И
- ВЕЛИМИР од 21 г.
- синови пок Јована и Крстине
- Вукосављевића.
- ПЕРИША
- је као војни обвезник
- ступијо у овај европски рат
- у I чету I батаљона
- V пук коњ. дивизије I позива
- до евакуације Србије.
- При оступању наше војске
- умре 5. марта 1915 Г.
- у нишкој болници
- и тамо је сарањен код цркве
- МИЛОВАН
- као регрут
- ступијо је на браник отаџбине
- у српско-турски и бугарски рат
- као обвезник III чете I батал. X пука
- на Коритнику
- погинуо је септембра 1913.Г.
- ВЕЛИМИР
- као регрут
- у овом европском рату
- IV чета I Бат, XI пука
- погибе код (...)
- Крстина овај биљег подиже
- синовима и себе за живота
- са унуком Крстом Вукосављевићем
Споменик Младену Броћићу (†1919) (Гуча – Гротница)
- МЛАДЕН М. БРОЋИЋ
- земљоделац из Гуче
- Одличан. Грађанин
- и неуморни Радник
- Рођен Јула 1848
- + 20. Марта 1919 год.
- Бог даму душу опрости
Споменик Владимиру Марковићу (†1919) (Гуча – Гротница)
- Под овим споменом
- леже Земни остатци
- ВЛАДИМИРА МАРКОВИЋА
- земљоделца из Гуче.
- Који поживи
- Чесно и Поштено 60: Г:
- А престави се у Вечност.
- 30. Маја 1919. Год.
- Бог да му душу Опрости
- Овај спомен подигошему
- супруга Пауна
- и унук Сретен,
- ћери Јагода, Ангелина
- и зетови
Споменик Совији Тодоровић (†1924) (Гуча – Гротница)
- Еј сестрице и ви Браћо мила
- ви видите где ме земља скрива
- Девојку од 16 год.
- СОВИЈУ
- кћер Драгића и Крстосије Тодоровића
- из Гуче
- Сва је заме изгубљена нада,
- смртна коса која ме покоси,
- свакога ће она покорити.
- Ој мила моја мајко
- немој сузе лити
- Бог ми душу узе
- Мили Бог то рече
- његово је прече
- 14. децембра 1924. год.
- Овај јој спомен подиже
- њен благодарни Брат Милан
- и мајка Крстосија
- Збогом роде ја ви одок
- одакле се повратити нећу
- а ви мени упалите свећу.
Гробље код школе
[уреди]Споменик Радојици Станићу (†1851) (Гуча – гробље код школе)
- Приђи брате мили читатељу
- младос ме отети не може
- ода судбине наши праотаца
- раб божи
- РАДОИЦА СТАНИЋ
- из Гуче
- поживи 35. г.
- а умре 17 ноембра у 1851. Г:
- Оваи билег подижему
- брат Андрија
- на 1865. год.
Споменик Микаилу Миливојевићу (†1855) (Гуча – гробље код школе)
- Оваи гроб
- први почетак том гробју
- дасе зна:
- Овде почива раб божии
- МИКАИЛ МИЛИВОЕВИЋ
- от фамилие броћића.
- бившиј жител гучки
- поживи 46 год;
- а престависе
- 27 августа 1855 . Л:
- Буди ему вечна памјат:
- споменик оваи подижему
- Его син Милутин
- а писа и гради
- Радосав Чикириз из Ртију
Споменик Јовану Гавриловићу (†1860) (Гуча – гробље код школе)
- Не чуди се читатељу гробу моме
- но се моли творцу небесноме
- за опроштај твои грекова
- ер знај даћеш мене доћи
- Овде е сарањен
- ИОВАН Т: ГАВРИЛОВИЋ
- кои е поживио 37 г.
- а преставио се
- 23. априла 1860. год.
- на жалос оцу тодору
- кои му е оваи билег подигао
Споменик Гавриловићима: Симеуну (†1849), Сенији (†1853) и Петру (†1862) (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива Раб Божи
- ПЕТАР ГАВРИЛОВИЋ
- б: жител Гучки;
- кои поживи 57 г:
- А престави се
- 7 марта 1862 Год:
- Оваи билег подижему
- син Миленко
- како оцу тако
- и стрицу
- СИМЕУНУ
- кои умре 1849 г.
- с десне стране
- раба божија
- СЕНИЈА
- супруга Петра Гавриловића
- коие у овом спомену
- поживи 50.г:
- умре 18 октом: 1853. Г:
Споменик Радовану Станићу (†1864) (Гуча – гробље код школе)
- Приђи ближе мили роде
- и види где почива
- Раб божи
- РАДОВАН
- син поч: Глигорија Станића
- из Гуче,
- поживиое 38 год.
- Чесно и поштено
- своју дужност одправљао
- а престависе 23 јунија 1864 Г.
- За жалости брату Андрији
- кои оваи спомен подиже.
Споменик Ранку Станићу (†1865) (Гуча – гробље код школе)
- Овај спомен показује
- РАНКА СТАНИЋА
- из Гуче коие погинуо од Ајдука
- као уважени трговац
- у својој радњи у селу Котражи
- 6. дек: 1865. Г.
- кои поживи 40. г.
- честно и поштено
- Ови Билег подижему
- син Василие са туторима
- Јовичићом Сталовићом и Станићом
Споменик Ленки Машић (†1867) (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива
- госпођа
- ЛЕНКА
- кћи Г. Сима Протића
- пензионираног Члена
- укинутог Великог Суда
- а супруга Г. Алексе Машића
- писара овог среза
- која је у 21. години своиој
- 3 октомбра 1867 год.
- као цвет ружа с ливаде укинута,
- пала под српом преране смрти
- Оваи спомен
- подиже иои
- ожалошћени супруг Алекса
Споменик Тимотију Исаиловићу (†1874) (Гуча – гробље код школе)
- Овде тихо почива
- раб Божи
- ТИМОТИЕ ИСАИЛОВИЋ
- родом из села: Бурађе
- округа Ужичког :
- поживи 62-г.
- преставсе се 28 јануара 1874 год.
- овај споменик подиже му
- из поштовања
- Веселин Протић свештеник гучки
Споменик Кости (†1876) и Перси (†1876) Баралић (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива
- раб Божи
- КОСТА БАРАЛИЋ
- а главни домаћин
- и Чаругџија из Гуче
- коие поживио 45 г:
- а умре са његовом кћи
- ПЕРСОМ
- 2 марта 1876 г:
- Оваи билег подижему
- његова верна супруга
- Спасенија и кћи Цмиљка
Споменик Стевану Драмлићу (†1876) (Гуча – гробље код школе)
- ИС. ХР.
- Овде почива раб Б.
- СТЕВАН ДРАМЛИЋ
- из Гуче
- Поживи 30. год.
- а бивши војник 2. класе
- кои је борећи се за славу
- и слободу србску са турцима
- од турске пушке рањен у десну руку
- 18. августа 1876. године
- и умро 20. Септембра.
- И Бог да му душу прости.
- Оваи билег подиже
- ожалошћена његова маика Марица
- и син његов Мијаило.
Споменик свештенику Јовану Протићу (†1878) (Гуча – гробље код школе)
- О мили роде и Брате
- приђи ближе код овог споменика
- и реци Бог даму душу прости
- Овде под овим ладним каменом
- под овом ладном плочом почива
- поп ЈОВАН ПРОТИЋ
- свештеник гучки
- који је 48 год.
- народ и Цркву без порочно Служијо
- и у домаћинству и у грађанству
- добар и уредан био.
- поживио је 76 год.
- преставио се 21 маја 1878 Г.
- Овај знак подижему
- син поп Веселин
Споменик Лазу Благојевићу (†1880) (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива
- раб Божи
- ЛАЗО БЛАГОЈЕВИЋ
- ковач села Гуче
- коие поживи 42. г:
- А умре 27. јануара м. у 1880. Г.
- Оваи спомен подижему
- његова верна супруга Ружа
- и њин зет Милан
Споменик Петру Ђерићу (†1881) (Гуча – гробље код школе)
- Приђи ближе
- мили српски роде
- свога труда не пожали
- види ко овде почива
- кога крије ова ладна плоча
- име ово поста познато
- ПЕТАР ЂЕРИЋ
- родом из округа ужичког
- села Севојна
- Черугџија села Гуче
- који поживи 40 г:
- као први грађанин и
- умре 18 маиа 1881 г.
- Овај биљег подиже
- његова верна супруга Марија
- и благодарни син Владимир Ђерић
Споменик Василију Гавриловићу (†1885) (Гуча – гробље код школе)
- Овде тихо почивају
- Тјелесни остатци
- ВАСИЛИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ
- Бивши Терзија
- и добар домаћин
- из овог села Гуче
- који поживи 65 г.
- а престависе се у вечност
- 16. фебруара 1885 г:
- Оваи споменик подиже му
- син његов Милан
Споменик Рајку Броћићу (†1885) (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива
- раб Божи
- РАЈКО
- Син Дамјана Броћића
- Преседника Суда опш: Гучке
- кои је у 18 години
- Младости свое
- умро 8 деценбра 1885 год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подиже му
- негов ожалошћени Отац
- Дамњан
Споменик Спасоју Ђуровићу (†1885) (Гуча – гробље код школе)
- Овде тико почива
- раб Божи
- СПАСОЈЕ ЂУРОВИЋ
- Бивши терзија
- и главни домаћин из Гуче
- кои чесно поживи 53 год.
- а престави се у вечност
- 26-тог Јула 1885 год
- Бог да му душу прости
- овај надгробни спомен
- подиже му Павле
- поштовани син његов
Споменик Гаврилу Гавриловићу (†1892) (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива раб Божи
- ГАВРИЛО ГАВРИЛОВИЋ
- највећи сиромах села Гуче
- кои поживи часно и поштено 43. Г.
- а погибе несрећним случајем
- као радник паде са торња цркве гучке
- и на место погибе 12 јуна 1892 год.
- То што је Гаврило бијо врло поштен
- коиби пре умро од глади а не би туђе узео
- Овај споменик подигоше му
- више грађана из места и са стране
- својим добровољним прилозима
- а са трудом Филипа С. Мијатовића
- свештеника гучког.
- Ово нека служи за углед осталим сиромасима
- те нека се и они на Гаврилово поштење угледају
- те даби и они кад их господ Бог на истину позове
- заслужили да им се овакав видљив знак подигне
- Писа Филип Домановић из села Лисица
Споменик сестрицама Вучковић: Милици (†1893) и Касији (†1894) (Гуча – гробље код школе)
- Два Анђелка
- две миле сеје
- МИЛИЦА
- од 1 ипо Год.
- умрла 11 новембра 1893 г.
- лежи са десне стране
- од своје сладке мајке
- АНГЕЛИНЕ
- и КАСИЈА
- од 6 ипо Г. Ученица
- I разреда школе гучке.
- умрла 3 новембра 1894 год.
- Бог да их прости
- Овај споменик подиже им
- ожалошћени отац Јован Вучковић
- механџија из Гуче
Споменик деци Дмитровића: Драгињи (†1894), Петронију (†1894), Дмитру (†1894) и (†1894) Велимиру (†1894) (Гуча – гробље код школе)
- Овде су сарањени
- кћер ДРАГИЊА од 16 г.
- ПЕТРОНИЈЕ од 14 г.
- ДМИТАР од 12 г.
- ВЕЛИМИР од 9 Г.
- Једина кћер и три сина
- Чедомира Дмитровића
- из Гуче,
- који су помрли
- 26. фебруара 1894 год.
- и Бог да им душу опрости
Споменик Рајку Станићу (†1894) (Гуча – гробље код школе)
- Земни Живот Само је Сан
- сто су Лета као један дан
- Овде почивају
- земни остаци
- РАЈКА
- Сина Илије Станића
- из Гуче
- којије у 19 Години
- цветајуће Младости
- на велику тугу и жалост
- свога Оца и фамилије
- престави се у вечност
- 24. марта 1894. Год.
- Овај спомен подижему
- отац Илија
- Браћа Станко и Станиша
- Каменирезац Љубо Ђекић
- Гуча
Споменик том и том (†1898) (Гуча – гробље код школе)
- УСПОМЕНА
- прву трапезарију
- начини поп НЕОФИТ СИМИЋ
- из Гуче
- за здравље своје и својих.
- А за душу умрлих својих
- Априла 1898[a]
Споменик свештенику Веселину Протићу (†1900) (Гуча – гробље код школе)
- Под овом ладном плочом
- тико: почивају смртни остатци
- : четрдестогодишњег свештеника
- доброг раденика
- угледног грађанина:
- честитог родољуба:
- и њежног родитеља
- ВЕСЕЛИНА ПРОТИЋА
- из Гуче (...)
- /Рођен 1830, умро 1900. године/
Споменик деци Стојића: Средоју (†1903) и Милутину (†1903) (Гуча – гробље код школе)
- СРЕДОЕ и МИЛУТИН
- деца Ђорђа и Винке Стојића
- из Гуче опанчара
- 1903 Г.
Споменик Митри Јанковић(†1908) (Гуча – гробље код школе)
- Овде почива
- МИТРА Д. ЈАНКОВИЋКА
- + 1852. Г. - 2. јуна 1908. Г.
- + Добра мати, за којом туже
- ожалошћени синови
- Милан и Радивоје,
- кћи Милица, зет Живојин,
- нахе Ната и Милева
- и унучад, Бошко, Мица, Боса,
- Тонка, Предраг и Живомир.
Споменик Дамјану Броћићу (†1908) (Гуча – гробље код школе)
- ДАМЈАН БРОЋИЋ
- син Јоксима и Пауне Броћића:
- одличан Грађанин,
- неуморни радник до последњег часа,
- њежни родитељ своје породице,
- побожни и веран син свете цркве
- коју је уредно посећивао,
- дуго година кмет и Председник оп: Гучке
- Дамјан је био Командир Чачанског ескадрона,
- јуначки ратник у свим ратовима,
- Војнички добротвор због чега је одликован
- и као народни Посланик
- одликован Таковским крстовима IV и V степена
- Рођен 3. окт: 1837. Г.
- А умро 14-нов: 1908. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен сподигоше му
- синови Влајко са браћом
Споменик Софронију Дешићу (†1910) (Гуча – гробље код школе)
- Овде тихо почива тело
- СОФРОНИЈА ДЕШИЋА
- бившег трговца из Гуче
- који се 19 априла 1910 године
- пресели у вечност
- у 82 Год. своје старости
- Спомен овај подиже му
- благодарни син Димитрије
- [био је и механџија]
Споменик Кости Гавриловићу (†1911) (Гуча – гробље код школе)
- КОСТА З. ГАВРИЛОВИЋ
- земљорад. из Гуче
- рођен 1856 год.
- велики борац
- и воспитач своје деце
- умре као часан
- 23 јануара 1911. Год.
- Бог даму душу прости
- Овај споменик подигошему
- синови Божидар Драгомир Станимир,
- Будимир, Борисав, Видоје и Стојан
Споменик Ђоки Протићу (†1911) (Гуча – гробље код школе)
- ЂОКА ПРОТИЋ
- трговац из Гуче
- рођен 6. августа 1851. Г.
- Умро 25. фебруара 1911. Год.
- у Гучи
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- где је правда подједнака свима
- где се просјак равња с царевима
- где се не зна за чемерне дане
- где су сузе свима убрисане
- где нестаде од бола лелека
- где су бољке нашле себи лека
- где су двери што воде свакога
- кроз њих познат творца великога
- Спомен овај подиже син
- Добросав Протић
- кафеџија из В. Гуче
Споменик Мијаилу Стојићу (†1912) (Гуча – гробље код школе)
- МИЈАИЛО СТОЈИЋ
- земљоделац
- рођен у Новој Вароши
- а преминуо у Гучи
- 8. јула 1912. године
- у 115 години свог живота
- Споменик му подиже
- његов син Ђорђе Стојић
- опанчар из Гуче
- са својим синовима
Споменик Винки Стојић (†1919) (Гуча – гробље код школе)
- ВИНКА
- супруга Ђорђа Стојића
- опанчара из Гуче
- Поживи 41 Г.
- а премину
- 11 јуна 1919 Године
- Спомен подиже
- муж Ђорђе и синови
Споменик Ђорђу Стојићу (†1933) (Гуча – гробље код школе)
- Пожељи и захтеву свом
- у гроб свога оца
- сахрањен је син
- ЂОРЂЕ СТОЈИЋ
- опанчар из Вар. Гуче.
- Поживи 75 год.
- а умре 12. септембра 1933 год.
- Бог да му душу прости
- Обнови овај спомен
- син Александар
Лапидаријум
[уреди]Споменик том и том (†1805) (Гуча – Лапидаријум)
- Оваии билег
- показуе краброг Србина
- ТИОСАВА КОМАДИНУ
- из села Лиссе
- коие за веру и отечество
- од Турске Воиске
- на битки на Виловима
- јуначки борећисе
- погинуо 1805 г: декембра 27.
- оваи споменик удариму
- синовац Мијаило и Марко и Цветко
- синови почившег
- кнеза Богића Комадине
- А писа и начини:
- РАДОСАВ чикириз:
- из села Ртију
Споменик Дмитру Недељковићу (†1806) (Гуча – Лапидаријум)
- Капетан Милован Недељковић
- билег оваи удари оцу своем
- ДМИТРУ булукбаши
- из села вирова
- коие за веру и отечество
- от скоплака сулеман пашине
- воиске на битки радалевскои
- јуначки борећи се
- погинуо 1806 мр 27
Споменик Петру Јаћимовићу (†1838) (Гуча – Лапидаријум)
- 1838.
- ПЕТАР ЈАЋИМОВИЋ
- булукбаша
- био за Карађорђа 12 г.
Споменик Станојки (†1839) (Гуча – Лапидаријум)
- Зде почивает
- раб : божи
- СТАНОИКУ
- престависе виека
- во лето
- маика мијушка ковача
- 1839 лет
Споменик Јанку Андрићу (†1840) (Гуча – Лапидаријум)
- Зде почивает
- Раб божи
- ЈАНКО АНДРИЋ
- житељ лучански
- поживио 80. ле
- и преставио
- у 1840. Г августа 5. дана
- оваи билег удари
- Вучић син Его
- почившега јанка
- први слуга у Карађорђа
Споменик Андрији Давидовићу (†1845) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива
- АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
- неимар бист. пред десет маистора
- поживи 60. год:
- умре 16 Јануариа. 1845. Г.
- оваи бил: да начинити
- син его иован
Споменик Ђорђу Веселиновићу (†1846) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива Раб Божи
- ЂОРЂЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ
- кои поживи 60: г
- а умре 27 М: у 1846
- Бог даму душу прости
- 1816 лето
- Када е на Чачку народна слава синула
- и Србија са себе ланце скинула
- и ћаја пашина сила покисла
- и србија турке потисла
- тада е покојни Ђорђе
- допао од турских пушака 7 рана
- а поменуга каменорезац Дмитар
- и Лазар синови его
- своим трудом 1867
Споменик Павлу Милинковићу (†1848) (Гуча – Лапидаријум)
- ПАВЛЕ МИЛИНКОВИЋ
- Храбри Воиник Кара:
- Павле од Г Дубца:
- а под Карађорђем
- па и к: Милошем
- против турака отликоваосе
- а живио 70 го:
- умро 1848
Споменик Јоксиму Броћићу (†1861) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива раб Божии =
- ИОКСИМ БРОЋИЋ
- бившии примирителног Суда
- обштине гучке преседател
- а поживи 65. г.
- а престависе 20-ог фебр. 1861: Год.
- спомен оваи сподиже его син милиа
- Радио Василије Живановић
Споменик Илији Плазинчићу (†1862) (Гуча – Лапидаријум)[b]
- Која коса покосила мене
- оће знам и тебе
- само време у коеће
- нико незна памтити
- зато имаи срце чисто
- ИЛИЈА ПЛАЗИНЧИЋ
- син стевана кнежевића
- од фамилие куколске
- из Миросаљаца
- добродетелни домаћин
- и трговац
- поживи 73. Г.
- престависе 9. октом. 1862.
- Бог да га упо (…)
- Амин
- Оваи билег подигоше илии
- синовац тривун
- и кћер станисава
- А писа и изреза
- радосав чикириз
- из села ртију
Споменик Александру Дмитровићу (†1865) (Гуча – Лапидаријум)
- Оваи: билег показуе
- гди почива раб божи
- АЛЕКСАНДРА ДМИТРОВИЋ
- жител горачки
- поживи 32. год:
- престависе
- 10-г фебруара у 1865. Го:
- Бог да га про[сти]
- Оваи споменик удари
- алекси бавленем : и трошком
- и старасе и подписага
- Дмитар Ђорђевић
Споменик Јеврему Радовановићу (†1866) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива раб Божи
- ЈЕВРЕМ РАДОВАНОВИЋ
- из Гуче
- Б:(ио) косбаша пред 70-т косача
- поживи 83. г.
- умре 27. Дек. 1866. г.
- Овај биљег подиже му
- син Миладин.
Споменик Вучићу Ђекићу (†1872) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива раб божии
- ВУЧИЋ ЂЕКИЋ
- житељ рћански
- Бивши Депутирац
- С[вето] андриевске скупш[тине] 1858 Г.
- а преседник обштине рћанске
- кои у врло добром стању поживи: 72. Год:
- 16-тог Марта Умре 1872
- Оваи надгробни споменик
- подигошему
- благодарни синови негови
- своме оцу из почитанија
- милован и милић
- а писа Глишо
Споменик Данилу Видаковићу (†1873) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива раб Божи
- ДАНИЛО ВИДАКОВИЋ
- из села Кушића
- кои поживи 36. год.
- Но путујући као кириџија
- разболи се и у путу умре
- у селу Горачићима
- 26. Марта 1873. год.
- Оваи Спомен подигоше му
- његова браћа Мићо и Видое
Споменик Тодору Божанићу (†1876) (Гуча – Лапидаријум)
- Овде почива раб Божи
- ТОДОР БОЖАНИЋ
- Главни домаћин
- и дунђер села Гуче
- кои поживио 46 година
- а престависе
- 14 септембра 1876. Г:
- Оваи спомен подигошему
- синови Миљко Чедомир и Младен
Споменик Тривуновићима: Милији (†1876) и Милети (†1878) (Гуча – Лапидаријум)
- Овај спомен
- показује лице са севера
- краброг војника
- МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ
- села Краварице
- који 36.Г:
- А погинуо
- 28. августа 1876. Г:
- код Шиљеговца
- борећи се са Турцима
- Овај споменик подиже му
- син Милосав
- и синовац Милутин.
- Оваи спомен показује од иуга
- лице краброг војника
- МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ
- из Краварице
- поживио 34 год.
- а умре 16 августа 1878.
- Оваи спомен подиже му
- супруга Милосава
- и син Милутин
Споменик Пауну Марковићу (†1878) (Гуча – Лапидаријум)
- Оваи биљег показује тјело
- покојног Срба
- ПАУНА МАРКОВИЋА
- из Гуче
- бившег воиника
- I класе II-ге чете
- Драгачевског баталиона
- које у 25 Год. живота свог
- крабро борећисе у рату
- против турака
- за славу и слободу
- народа србског
- погинуо у битци на самокову
- 22 јануара 1878 Г.
- Он је сарањен (...)
Споменик Божу Бркићу (†1892) (Гуча – Лапидаријум)
- Под овим ладним спомеником
- лежи дична младост
- упокоени раб Божи
- БОЖО
- син Радована и Невене Бркића
- из Д. Краварице
- Бившег ученика II разреда
- кои је рођен
- 25. декембра 1877 године
- а умро 14-г маја 1892. Г.
- Овај Спомен подиже му
- његов отац Радован
- и мајка Невена
Споменик Милану Матијашевићу (†1898) (Гуча – Лапидаријум)
- Овај жалосни споменик
- показује три србска војника
- МИЛАНА МАТИЈАШЕВИЋА
- из Ђераћа
- бившег војника I класе
- кои поживи 26.г.
- а погибе на Пазару
- 4 јуна 1876 го:
- ВУЧИЋ
- син Милинков
- Бив: топџија 3 батерије
- у Крагујевцу
- поживи 21. г.
- а умре 8 јуна 1898 Го:
- и тамо сарањени
- РАДОВАН
- син Миће Матијашевића
- бивши пешак (...)
- Овај споменик
- подигоше им стриц Илија
- и цела задруга.
Споменик Рисиму Протићу (†1899) (Гуча – Лапидаријум)
- О мили Српски Роде
- Стани Мало Овде
- и не Пожали Труда Свога
- Те Прочитај Овај
- Вечни Спомен Мој
- јер Данас је Овакав Час
- Мој А Доцнеће Бити Твој
- Под Овим Ладним Споменом
- Тихо Почивају Земни Остатци
- Раба Божија
- РИСИМА ПРОТИЋА
- Којије у Највећој Чести и Поштењу
- у Сељака Своји
- Као Најбољи Мајстор
- и Предузимач
- Поживио у Гучи 69 Год:
- А на Жалост
- Своји Синова и Шћерију
- Умре 19 Фебруара 1899. Год:
- И Бог Даму Душу Прости
- Лака Му Мајка Црна Земља
- Знак овај Подигошему
- Ожалшћени Синови
- Милисав Видосав и Никола
- Браћа Протићи
Споменик Тикомиру Варагићу (†1913) (Гуча – Лапидаријум)
- Овај споменик показује
- храброг војника
- ТИКОМИРА ВАРАГИЋА
- житеља овог села Криваче,
- и бившег ратоборца,
- у Српско-Турском и Бугарском рату,
- у 1912 и 13 години,
- који честно поживи 25. год.
- А погибе од Бугара,
- јуначки борећи се,
- на положају Мали Говедарник
- 7. јула 1913.г.
- Славаму.
- Бог да му душу опрости.
- Овај споменик сподигоше
- његова благодарна браћа
- Милоје и Јездимир
- и верна му супруга Милојка
- Градио и писао:
- Игњат Спасојевић Пшаник
Споменик Петру Давидовићу (†1915) (Гуча – Лапидаријум)
- Спомен овај показује
- житеља овог села Лисица
- ПЕТРА Ф. ДАВИДОВИЋА
- значар.
- 4. чете 1. бат. 10. пука 3. позива.
- учествовао српско–турски
- балкански рат 1912. Г.
- и Српско Аустријски рат.
- Угледан србин Петар
- бивши у грађанству кмет
- поживи 48 г.
- часно и поштено.
- А као витешки јунак,
- осветник Косова
- храбро борећи
- се против Аустро-Немаца
- Бранећи Отаџбину
- проли своју крв
- и погибе на положају Кијеву,
- у округу Крагујевачком
- 14. Октобра 1915. Г.
- и тамо сарањен.
- Бог да га прости
- Нашем никад
- незаборављеном
- родитељу.
- Овај спомен подижу
- син Милош (...)
Споменик Љубомиру Нешовановићу (†1916) (Гуча – Лапидаријум)
- Ој Србине брате
- и Српкиње миле сеје
- приђите ближе прочитај
- овај тужни спомен
- који показује име војника
- ЉУБОМИРА НЕШОВАНОВИЋА
- из пухова I чете I батаљона
- I пук шумадински
- кои положи свој млади живот
- за веру и отаџбину
- угинуо је при оступању
- 31 јануара 1916. год.
- у валони
- Ја уцвели родитеље
- наше браћу моју
- и сеје миле жалостиве,
- прочитајте спомен ови
- кости су ми на даљини
- а спомен ми у близини
- вени вени у баштици цвеће
- отац и мајка
- сина више видети неће
- Овај спомен подигоше
- отац Милић и мајка Симана
- и браћа
Напомене
[уреди]Извор
[уреди]- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.