Дјевојка је Сунцу говорила

Дјевојка је Сунцу говорила:
“Јарко Сунце љепша сам од тебе!
Ако ли се томе не вјерујеш,
Ти изиђи на то равно небо,
Ја ћу изић’ за гору на воду.“ —
Када јутро ведро освануло,
Излазило на небо Сунашце,
А дјевојка за гору на воду.
Угледа је лијепо Сунашце,
Угледа је кроз јелово грање —
Кол’ко се је ашик учинило,
Трипут је се Сунце заиграло,
Па одвуче лијепу дјевојку,
Да је узме себи за љубовцу —
Од ње поста звијезда даница.