Дјевојка се криво кунијаше.
— Жив ми братац, удати се нећу.
Ако бих се почем и удала,
жив ми братац, на коња му нећу.
Ако бих му почем узјахала, 5
жив ми братац, сјахати му нећу.
Ако бих му почем и сјахала,
жив ми братац, у дворе му нећу.
Ако би ме на силу увели,
жив ми братац, вјенчати се нећу. 10
Ако би ме силом и вјенчали,
жив ми братац, загрлит’ га нећу.
Ако бих га почем загрлила,
жив ми братац, ја нијесам крива,
него мајка која ме замакла! 15
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 636.
