Дјевојка је рано уранила,
Уранила у зору на воду,
"Ја не раним што ја воде немам,
Већ ја раним да Јована видим.
Кад ми Јово код волова спава;
Покрио се зеленом доламом,
У руци му три струка босиљка,
Иза паса питома јабука.
Да б' узела питому јабуку,
Жао ми је, разгладнеће Јово;
Д б' узела три струка босиљка,
Жао ми је, рад мириса Јови;
Да б' узела зелену доламу,
Жао ми је, помешће ми Јову."